Дугогодишње телевизијско искуство искористиће да допринесе квалитету „Јутра” на тој телевизији, а, како је по преласку изјавила, воли промене јер доносе изазове, буде искру живота и жељу за радом на себи.
У интервјуу за „Дневников” ТВ магазин водитељка сада истиче да је са собом на Прву ТВ, зрелија за телевизијско и животно искуство, донела осмех, нови елан, идеје и посвећеност. Како нам открива, мисли да је успела да са собом на нову медијску адресу донесе оно што је хтела - а то су живот, заборављене вредности и носталгија.
– Ту емоцију нам је донео Лука Црепуљаревић из Семегњева. Реализовала сам почетну идеју о томе како млади живе у Србији данас. Осим Луке из Семегњева, који се бави сточарством и пољопривредом, у истој емисији угостила сам и Филарија, звезду ТикТока, шминкера, музичара. Представила сам два потпуно другачија света и два различита начина живота, жеља, афинитета... Не сећам се када се десило да неко овако привуче пажњу и да се његове изјаве препричавају и шерују. Колеге које се тиме баве на Првој су ми рекле да је два милиона прегледа било после неколико дана. Ја се не бавим много бројевима и статистиком већ суштином и порукама, а очигледно да смо се после овог гостовања многи од нас замислили па се сетили својих деда и нана, размишљали о природи, селу, вредностима ван градске вреве... десетине колега ми се јавило са разних телевизија и портала коментаришући ово гостовање и тражећи Лукин контакт. Луку сам после недељу дана укључила у програм да чујем и његове утиске пошто су невероватни. Следи наставак приче коју сам обећала тада уживо у програму, а то је да Филари и Лука замене улоге на 24 часа – прича на почетку разговора за наш лист Ирина Вукотић.
Осим тог, на ТикТоку је виралан и снимак у којем ваш саговорник проф. др Дејан Чубрило у „Јутру” прича о томе како је одмах по буђењу потребно конзумирати грејпфрут не би ли се наш организам пробудио. Шта је то што вас најбоље буди за јутарњи програм и како одржавате енергију у програму уживо?
– Проф. др Дејан Чубрило је мој пријатељ и прво медијско појављивање му је било у емисији „Жене” пре 11 година. Баш ово што он препоручује, а то је лимун или грејп са маслиновим уљем. То је нешто што ми даје енергију за добро јутро, али и млака вода са медом и куркумом. Сјајно је за разбуђивање.
Кроз каријеру сте радили различите формате и у емисијама разговарали са најважнијим људима у овој земљи, познатим личностима, али и „обичним човеком”. Која вас је прича приватно померила или натерала на размишљање и промену?
– Многе, али углавном оне животне. Исповест Милице из Лесковца која је као беба остављена поред контејнера усред зиме и њена борба да годинама после проба то да разуме или опрости, затим борба за потомство сјајне Нине из Горњег Милановца, али и многе приче које сам радила у емисији „Жене” али и у емисији „Све за љубав”, као и последњих седам година у јутарњем програму.
Ваша колегиница Марија Килибарда признала је недавно у интервјуу за наш лист како су управо „Жене” била испред свог времена, те да као друштво нисмо били спремни за пет тако снажних, а различитих, женских представника у том формату. Шта мислите како би та емисија данас, услед бројних друштвених промена, могла да изгледа и мислите ли да би имала јачи домет код публике?
– И дан-данас нас питају зашто је та емисија угашена и говоре нам да су је обожавали. Печат смо оставиле, покренуле теме о којима се није причало и, да је било до нас пет, та емисија би и дан-данас постојала.
Публика вас увек описује као достојанствену и професионалну, а, данас, неретко, у борби за рејтингом, ТВ водитељи не презају од „ријалити” алата не би ли се домогли гледаности и пажње јавности. Како сачувати дигнитет и етику медијског посла у времену све бржег и екстремнијег сензационализма?
– Ево, на пример, овом причом о Луки. Може и на тај начин, само треба осетити, истражити, водити разговор тако да се пошаљу важне поруке или, како су ми многи писали, да су имали осмех на лицу, па и неку сузу.
Да ли је било ситуација у којима је ваше расположење утицало на ваш посао? И успевате ли, уопште, да искључите емоције када се укључи камера?
– Руководим се тиме да публику не занима да ли имам добар или лош дан, а опет, за 22 године телевизије било је свакаквих изазова и расположења. И на телевизији се види све. Своје туге и борбе мораш да знаш да носиш и каналишеш и да професионално обављаш посао и оправдаш поверење гледалаца.
Љубав даје баланс
Како се данас чувате од „емотивног прегоревања” због посла којим се бавите, а који захтева стални фокус, пажњу и преданост?
– Ух, још то учим! Баш пре неки дан сам од једне блиске особе добила сличан коментар у стилу: „Не изгарај толико”, али, то сам ја. Када ми је до нечега или некога стало ту сам 100 посто, а онда повратне реакције или љубав коју добијам направе баланс и дају елан.
Умете ли и у којим ситуацијама, без обзира на богато искуство у медијима, да потражите помоћ од колега?
– Одавно сам сама свој мајстор. Волим програм који водим да сама и уређујем, али, наравно, са колегама разговарам и истражујем, осмишљавам.
Које особине сте морали да развијете код себе да бисте се успешно бавили телевизијским послом?
– Хвала тати и мами на оним урођеним особинама, а то су одговорност, радозналост, посвећеност, али и непосредност у комуникацији, што је добро за овај посао. Са годинама сам развила то да могу да имам подељену пажњу, да пробам да нађем решење за нешто непредвиђено и да не паничим...
Владимир Бијелић
