Било да га волите/разумете или не, ми овог пута доносимо кратак водич кроз такозване „џез“ градове, који би могли и оне „најупорније“ да наведу да се предомисле и заволе џезере.
Наравно, на првом месту је светска престоница џеза – Њу Орлеанс, град који слави џез у свим његовим облицима, укључујући соул, госпел и многе друге.
Осим што је тај град место рођења једног од највећих џез музичара свих времена – Луја Армстронга, Њу Орлеанс буквално живи џез, те је сасвим нормално да га чујете куда год да кренете; у локалним бријачницама, баровима и клубовима.
Наравно, не може се прескочити ни Њујорк. Довољно је рећи да је у питању град у ком се налази непоновљиви Бродвеј са својим сјајним мјузиклима.
Џез је у овом граду углавном одлазио у подручје блуза, а познат је и по великим бендовима који су развили свинг, нешто бржу музику уз коју се могло фино плесати.
Познаваоцима џеза свакако на овој музичкој мапи не би промакла ни Хавана.
Кад је реч о Куби, џез потиче као мешавина салсе, тимбе и румбе, а може се чути на готово сваком кораку. Музика је за Кубанце нешто као лек, који се свакодневно мора узимати и то у више наврата.
Париз је своју џез причу започео негде током Првог светског рата, кад га је локално становништво упознало преко афроамеричких војника.
По завршетку рата, многи су амерички музичари одлучили да се трајно населе у француску престоницу и управо је тај период обиљежен као време у ком је џез у Паризу досегао свој врхунац. Отворени су многи џез клубови и барови који успешно послују до данас.
И за крај, мало изненађење. Колико год то можда не бисте очекивали, Јапанци јако воле џез.
Веза између Јапана и џеза никад није у потпуности објашњена, а нагађа се да је све почело двадесетих година прошлог века кад су га слушали амерички војници на Филипинима.
Ако волите џез, савет је и препорука да никако не пропустите да чујете јединствени стил који је настао у овој прекрасној земљи. Џез клубови у Токију баш и нису на сваком кораку, али они који постоје су вишпе него упечатљиви и незаборавни.
