Астрочешљеви могу да открију мале варијације у светлости звезде настале кружењем егзопланета (оних изван нашег соларног система) - потенцијално откривајући ону која је слична Земљи, пренео је Скај њуз.
Они су, углавном, ограничени на зелено-црвени део светлосног спектра, али нови систем нуди прилику да се открије још више тајни свемира.
Прекретницу су направили физичари са Универзитета Хериот-Ват у Единбургу и Универзитета Кембриџ.
"Ово је заиста узбудљив развој који ће нам омогућити да проучавамо мање планете на дужим орбитама него икада раније са циљем да откријемо прву планету налик Земљи која кружи око оближње звезде налик Сунцу", рекла је Саманта Томпсон са Кембриџа.
Професор са Хериот-Вата, Дерик Рид рекао је да је светлост краће таласне дужине коју нови систем може да испита "богата карактеристикама атомске апсорпције" интересантна за астрономе. "Наш нови приступ по први пут обезбеђује непрекидан низ оптичких маркера од ултраљубичастог до плаво-зеленог који служе као прецизна скала таласних дужина у овом делу спектра", додао је Рид.
Ова технологија се развија за екстремно велики телескоп (ЕЛТ) чија изградња је у току у пустињи Атакама у Чилеу. Телескоп ће имати примарно огледало од 39 метара и биће највећи телескоп за видљиву и инфрацрвену светлост на свету. Британски тим ће, такође, радити на астрочешљевима за телескопе у Јужној Африци и на Канарским острвима.
