Археолози су први пут приметили остатке ових више од 3.000 година старих насеља 2015. године приликом прегледања Google Earth фотографија 150 километара дивљине дуж реке Тисе, и то баш у Србији, према студији обављеној 10. новембра часопису PLOS One.
"Видели смо трагове више од 100 насеља из касног бронзаног доба", рекао је аутор студије Бери Молој, доцент археологе на Универзитету у Даблину. "Оно што је фасцинантно код ових локалитета је да смо не само препознали њихово присуство на тим сликама, већ и измерили њихову величину и доказали како су људи организирали распоред унутар својих насеља."
"У европској археологији бронзаног доба прилично је ретко добити овај ниво детаља за толико насеља на тако специфичном подручју", наглашава.
Панонску низију археолози и историчари сматрали су залеђем које се не користило за насеља из бронзаног доба. Али, сада истраживачи верују да је ово само један пример многих насеља ширем Европе која су део опсежне трговачке мреже из тог времена.
Осим анализе сателитских слика, истраживачи су за нову студију посетили место малим авионом и пронашли трагове десетина структура "сакривених усред белог дана", према часопису Сајенс.
Већина насеља изграђена је близу једно другом, слично данашњем комшилуку, сугеришући да су становници "изабрали да живе врло близу" у ономе што је Молој описао као "сложено и добро организовано друштво".
"Земљане мрље не прате никакве специфичне оријентаце, али равномерно су распоређене, леже неколико десетина метара једна од друге", рекао је Молој. "Иако морамо да копамо да бисмо потврдили детаље, наша сумња је да су то била места где су живеле проширене породице", наглашава још.
Имали су и бедеме
Због дугогодишњег орања земље, контуре многих насеља биле су готово невидљиве са земље. Међутим, археолози су пронашли остатке неколико зидова и ровова, који су можда коришћени као бедеми ради заштите насеља.
"Нажалост, они остају видљиви само на сликама из фаздуха јер су испуњени и орани вековима, укључујући интензивно орање у 20. веку, рекао је Молој. "Дрвени палисад или зид могао је бити изграђен на врху бедема, као што видимо на другим местима у регији."
Истраживачи су такођe открили "велике количине" артефаката, укључујући камење за млевење житарица, крхотине керамике и комадиће бронзе, укључујући иглу за причвршћивање одеће. Радиокарбонско датирање костију животиња расутих по месту потврдило је старост насеља, рекао је Молој.
Не зна се зашто су се одселили
"Било би насељено од 1600. до 1200. П.н.е", рекао је Молој. "Повремено бисмо пронашли комадиће изгореног блата, што указује да су структуре овде биле оштећене пожаром. Блато је била земља нанесена на зидове танких штапова - плетера - како би се израђивали објекти попут кућа у прошлости."
Међутим, археолози нису сигурни шта је проузроковало напуштање насеља око 1.200. године п.н.е. "То остаје мистерија за сада", рекао је. "Могуће је да су постали покретнији и кретали се по крајолику на мање ограничен начин."
