У Сремским Карловцима трагови биствовања у позном средњем веку, ЕВО ШТА СУ ПРОНАШЛИ археолози

Непуних сто година од првих археолошких истраживања на подручју које је у Сремским Карловцима данас познато као Карловачки виногради, у току су припреме за испитивање тла на површини од око 2.000 метара квадратних.
1
Фото: З. Милосављевић

Овог пута реч је о археолошком истраживању које је иницирала некадашња карловачка циглана која сада послује у склопу АД Полет ИГК Нови Бечеј, јер јој је то законска обавеза с обзиром на план да прошири зону експлоатације.

На брду које се издиже изнад цигланиног погона пре две седмице започете су припреме, односно прва фаза археолошких истраживања које спроводи Покрајински завод за заштиту споменика културе. Археолог Гордана Топић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе каже да је у току скидање хумусног слоја и дефинисање археолошких објеката. С њом на терену су за сада петоро физичких радника вичних припреми тла и механизација коју је обезбедио инвеститор. Један део парцеле већ је спреман за другу фазу радова. На том делу видљиве су промене у боји у слоју земље, за које Гордана Топић каже да су јасни показатељи да се ту обављала нека активност у одређеном периоду, у овом случају у позном средњем веку.

– Радови су почели пре две седмице и предвиђено је да се прва фаза заврши средином наредне – каже Гордана Топић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе. – Након тога следи „пражњење“ објеката који ће бити дефинисани у првој фази, односно прикупљање археолошког материјала који се налази у оквиру њих. Од тога колико будемо имали објеката за истраживање, зависи колико времена ће нам требати за другу фазу.

По речима Гордане Топић, на подручју на ком је у току археолошко истраживање, пронађени су трагови фрагмената керамике из позног средњег века.

– Практично се налазимо на периферији једног позносредњовековног насеља. Његов центар дешавања је био нешто ниже, на платоу испод овог, али се он неће истраживати сада. Будући да смо на самом почетку, није могуће говорити шта можемо да очекујемо и на шта све можемо наићи на локалитету. Када крене друга фаза и пражњење бићемо у прилици да кажемо више о којим објектима се ради, која је била њихова функција, како су изгледали – објашњава Топићева.

Недалеко од места на ком су у току археолошка ископавања, на локалитету Караш, тачније на Лакој стази и Ђубрику, Карловчанин Миодраг Грбић који је докторирао на Карловом универзитету у Прагу 1925. године, спровео је прва археолошка истраживања на истеку треће деценије 20. века. На Ђубрику и Лакој стази он је обавио сондажно истраживање 1927. и 1928. године, откривши остатке неолитског насеља.

Зорица Милосављевић

EUR/RSD 117.1155
Најновије вести