Ту ће пацијенти на основу генетичке анализе, добити режим исхране и физичке активности као начин превасходно превенције, а потом и лечења болести.
Развој науке је јасно показао укљученост исхране у велики број болести и поремећаја као што су упална стања, кардиоваскуларна обољења, дијабетес тип 2 и карцином колона. На основу тога је и покренута палета успешних производа као што су пробиотици и специфичне масне киселине. За разлику од фармаколошких и биомедицинских истраживања, где се развијају поједине биоактивне компоненте са циљем лечења добро дефинисаних болести, наука о исхрани се бави превенцијом болести и очувању здравља, објашњава др Гифинг за коју је дугогодишње искуство и сјајни резултати у програму превентивне медицине и хроно исхране на више од 80.000 пацијената у региону, био је подстицај за даље унапређење увођењем генетског испитивања.
Шта је заправо нутригенетика?
Нутригенетика је појам који описује утицај наследних особина на одговор организма на специфични прехрамбени режим и као таква узима у разматрање и генски полиморфизам. Циљ нутригенетичких истраживања је рана детекција ризика за развој болести и персонализација прехрамбених препорука за сваког појединца заснована на његовом генском склопу.
Како се и када прави генетички профил?
Генетички профил се може проценити на основу генетичких тестирања при рођењу, али и касније током живота. Старост, пол, начин живота, фенотип и генотип одређене особе, заједно доприносе њеним прехрамбеним потребама и одговору на одређену храну.
Једноставно речено одређивањем генетског „кода“ на једноставан начин брисом са слузнице усне дупље, ми добијамо „генетску слику“ неке особе на основу које се одређује персонализоавани јеловник за ту особу, даје персонализована суплементација, односно различити генетске структуре одређеног човека се различито лече.
Дакле узима се у обзир различита генетска структура људи, који можда имају исти проблем гојазни су, имају шећерну болест, али њихово лечење није и не може бити једнако.
Могу ли се храном излечити евентуалне генетске мутације?
Гени могу утицати на искоришћавање и метаболизам нутријената, а функционалне последице генетских мутација могу бити значајно пригушене спровођењем циљане нутритивне терапије која компензује генетички узроковане метаболичке дефекте. Метаболизам појединачног нутријента је под утицајем активности, експресије и стабилности протеинских транспортера и ензима. Постићи концепт индивидуалне исхране односно дати одговарајуће препоруке за конзумирање хране и додатака исхрани на основу генетичког профила особе, главни је циљ нутригенетике.
Нова истраживања утицаја индивидуализације у исхрани, показују да савет који је усмерен према одређеној особи с обзиром на њене индивидуалне параметре, промене животних навика и околину је ефикаснији у здравственом понашању појединаца, у поређењу са општом здравственом информацијом.
Концепт персонализоване исхране би требало да прилагоди исхрану индивидуалним потребама сваког појединца, као и да оптимизује здравље и умањи ризик оболевања од различитих болести.
Како храна изазива болести у односу на наш генетски склоп?
У последње време све чешће говоримо о интеракцији животног стила, исхране и гена. Интезивирана су проучавања деловања састојака из хране на експресију гена.
Најчешће се полази од чињеница да састојци из хране могу узроковати развој обољења, те да ефикасност прехрамбеног режима зависи од генетске основе појединца као и од његовог здравственог стања.
Због тога се претпоставља да се генетски ризици за развој болести могу умањити функционалном исхраном. Данас се та сазнаја примењују у превенцији и лечењу кардиоваскуларних болести, артритиса, остеопорозе, Алцхајмерове болести, различитих врста рака и дијабетеса.
Шта ће нам нутригенетика донети у будућности?
Нутригенетика је почела да расветљава позадину интеракција између састојака хране и људског гена, а у будућности би требало да осигура и развој сигурних и ефикасних метода правилне исхране али и дијететике и дијетотерапије.
Очекује се да ће у будућности нутригеномика значајно утицати на превенцију и лечење болести повезаних са исхраном. Иако је циљ нутригенетике да одреди утицаје уобичајених састојака хране на геном и повезивање различитих фенотипова са разликама у ћелијском и генском одговору, са друге стране, она има за циљ да понуди објашњење како генетички склоп појединца утиче на његову реакцију на одређени прехрамбени режим, а узима у разматрање и генски полиморфизам.
Снежана Милановић
