ИНТЕРВЈУ
ДЕСЕРТ КОЈИ ЈОЈ ЈЕ ДОНЕО ПОБЕДУ ЗОВЕ СЕ „ВЕЛИКИ РИЗИК”, али НИНА ДОШЕН је играла храбро! ПОБЕДНИЦА „МАСТЕРШЕФ”-а открива: „Пријало ми је кад урадим нешто у шта можда ни сама нисам веровала да могу”
Победница треће сезоне популарног кулинарског такмичења „MasterChef” је Нина Дошен из Новог Сада, која је својим умећем и талентом за кување освојила судије Ненада Атанасковића и Филипа Ћирића, а сви су изгледи и срца гледалаца Прве телевизије, на којој је овај шоу до прошле седмице емитован.
Нина је рођена у Руми, а живи у Новом Саду, где студира на Одсеку за медијске студије на Филозофском факултету, а запослена је као мануелни тестер апликација и веб сајтова. На наговор својих синова пријавила се за учешће у српском издању „MasterChef”-а, у којем је освојила 50.000 евра које планира да уложи у отварање посластичарнице, али и одлазак у Дизниленд са породицом. Ова истрајна, прецизна и посвећена девојка у разговору за „Дневников” ТВ магазин сумирала је утиске о победи, а за почетак разговора открила нам је шта њој лично значи победа и какве утиске носи из финалне емисије и после првих коментара.
– Сад када су се утисци мало слегли, могу да кажем да ми је ова победа донела неизмерну радост и осећај поноса. Ово је искуство за читав живот. И ја само могу да кажем да сам веома срећна што се сав тај мој труд и рад наградио тим признањем – казала нам је Нина Дошен на почетку интервјуа.
Који је моменат током такмичења био пресудан да поверујете да можете да победите?
– Самим тим што сам дошла до финала постојала је вера у то да могу да освојим трофеј, али ништа више од тога, јер смо свесни од почетка да се дешавају обрти у кухињи „MasterChef”-а, у једном тренутку можеш да заблисташ и будеш најбољи, а опет може да дође и до грешке која резултира елиминацијом.
Изјавили сте да планирате да новац који сте освојили за победу искористите да одведете децу у Дизниленд, али и да суму уложите у своју посластичарницу. Како замишљате своју идеалну посластичарницу и какви би се слаткиши у њој служили?
– Постоји жеља да отворим посластичарницу, али без журбе и притиска. Прво бих волела да овладам посластичарством и да имам стаж негде. Нека моја жеља је да ти десерти прате сезону, да их нема превише и да се њихов укус памти.
Које јело, које сте припремали током такмичења, вам је било најтеже да завршите, које је било највећи изазов, а на које сте најпоноснији?
– Најтеже сам се носила са хотелским доручком, тог дана сам се осећала као да су ме глава и тело издали и једноставно је дошло до пада у раду и концентрацији. На крају сам смогла снагу да одрадим цео задатак до краја и изнесем пред судије све што је потребно. Најизазовнији задатак ми је била јегуља, много ме је та њена кожа намучила да је прободем и поставим на ражањ. Најпоноснија сам на задатак у ком сам правила „Дубаи каноле” јер, и када су ствари кренуле низбрдо, нисам се предала и истрајала сам у својим идејама.
У суперфиналу припремали сте компликован десерт „Велики ризик”, у који сте унели много храбрости, а који вам је донео највише бодова и победу. Волите ли и иначе да експериментишете у кухињи и са чиме?
– Генерално волим да експериментишем када су укуси у питању. Верујем да вам је та моја израда десерта изгледала као да се коцкам са свиме, али некако сам у том тренутку гледала да се фокусирам и имам лагану руку и мени се чинило да знам шта радим. Мени је прилично пријао тај осећај кад урадим нешто у шта можда ни сама нисам веровала да могу и тиме померим своју границу све даље.
Имали сте инцидент током такмичења када сте повредили прсте током једног задатка, али нисте одустали од тога да га до краја завршите. Јесте ли у животу упорни и одани људима којима сте окружени или са којима радите?
– Веома сам посвећена свему у животу. Да ли је то посао, породица, односи, хоби - свеједно је, јер сам особа на коју може да се рачуна и увек завршавам све у року, не волим да касним нити лако одустајем кад наиђу препреке.
Терају ли вас пријатељи да им сада, када сте постали победница „MasterChef”-а чешће кувате и припремате посластице?
– Ја сам и пре „MasterChef”-а била неко ко више воли да угости него да буде гост, сада су ми се знања и погледи проширили па ми је још лакше и лепше да их окупим и послужим неком ђаконијом. Тако да нема терања, све је то ужитак да могу да их окупим за столом и да испробавамо нова јела.
Планирате ли да једног дана можда спојите љубав према кулинарству и новинарство, које сте студирали?
– То двоје су у хармонији и имам неколико идеја како да вам прикажем ту љубав, али не бих сада много откривала.
Посластичарство блага препрека на путу до тријумфа
Да ли мислите да се овим такмичењем из сезоне у сезону разбијају предрасуде да је само женама место у кухињи будући да се све године појављују мушки кандидати који показују озбиљан таленат за кување?
– На светском нивоу имамо много више мушких шефова у кухињи, тако да је то само предрасуда коме је где место. Из сезоне у сезону има сјајних такмичара и сви они знају све технике, много лепо дефинишу укусе и тањире, али некако сматрам да им је то посластичарство блага препрека на путу до тријумфа.
Како сте и када заволели кување и колико је тешко сваког дана на столу имати нешто из „домаће кухиње” с обзиром на то да сте врло млади постали мајка?
– Кување сам одувек волела јер сам имала сјајне примере око себе попут мајке, баки, оца, тетке... али тек с почетком везе са супругом сам заправо почела да стварам и радим нешто конкретно у кухињи. Није ми било тешко да свакодневно правим оброке јер сам имала жељу да се деца хране здраво и разноврсно и да их научим томе шта су српска јела и кухиња.
Владимир Бијелић