ПАКЛЕНЕ ВРУЋИНЕ ОПАСНЕ ЗА СРЦЕ: Како да се заштитите од ОВИХ ОПАСНИХ ПОСЛЕДИЦА
Србија се ових дана суочава са екстремним температурама које често прелазе 35 степени Целзијуса. Иако су врућине опасне за све, лекари упозоравају да су кардиолошки болесници међу најугроженијим групама.
За њих високе температуре могу изазвати озбиљне здравствене тегобе, па чак и животну угроженост.
Зашто су срчани болесници у већем ризику?
- Високе температуре додатно оптерећују срце и крвне судове. – каже др Филип Радојевић, интерниста. - Код особа с хипертензијом, срчаном инсуфицијенцијом, стенокардијом или након инфаркта, врућина може изазвати погоршање стања, аритмије, пад притиска или нагло убрзање срчаног рада.
Шта кардиолошки пацијенти морају да знају и поштују:
Избегавајте излазак напоље између 10 и 17 часова. Ово је критичан период када је сунце најјаче. Срчани болесници треба да бораве у хладовини или климатизованим просторијама.
Редовно узимајте терапију. Немојте самостално мењати дозе лекова због врућине. Ако приметите отоке, пад притиска или убрзан рад срца, консултујте кардиолога.
Хидрирајте се правилно.Пијте воду у мањим количинама током дана. Избегавајте кафу, алкохол и заслађене напитке који додатно оптерећују организам. Уколико имате ограничење уноса течности, придржавајте се упутства лекара.
Једите лаку храну.Избегавајте тешке, масне и слане оброке. Поврће, воће, чорбице и смути од поврћа или јогурт боље се подносе на високим температурама.
Носите лагану одећу и покријте главу. Светла, широка гардероба од памука и шешир или качкет су обавезни при сваком изласку. Без флаше воде не крећите нигде.
ЗНАЦИ ТОПЛОТНОГ УДАРА
Пратити знаке упозорења на сунчаницу или топлотни удар: уколико осетите јаку главобољу, мучнину, вртоглавицу, малаксалост, убрзан рад срца или конфузију – одмах се склоните у хладан простор и потражите помоћ.
Измерите телесну температуру и притисак.
Ако је температура преко 38°C или притисак значајно одступа од уобичајеног, јавите се лекару.
Уколико се јави знојење које престаје, кожа постане сува и врућа, а особа збуњена или без свести – одмах позовите Хитну помоћ.
Како помоћи срчаном болеснику ако му позли на врућини:
– Одмах га склоните у хладан простор или у хладовину.
– Поставите га у полулежећи положај или на бок ако изгуби свест.
– Скините вишак одеће и хлађену кожу мокром крпом или вентилатором.
– Ставаљајте хладне облоге на врат, потиљак, пазухе и препоне.
– Немојте давати лекове на своју руку – укључујући и оне за температуру.
Када обавезно звати Хитну помоћ:
– Ако је особа дезоријентисана, без свести, има конвулзије или јако убрзан пулс.
– Ако кожа постане врућа и сува (без зноја), што је знак опасног тоplotног удара.
– Ако симптоми не престају након хлађења и хидрације.
Савет за све који болују од срца:
Одржавајте редовне контроле, пратите своје стање и не одлажите контакт са лекаром ако се не осећате добро. Врућине нису нешто што треба „претрпети“. Слушајте своје тело – и не ризикујте.