Ипак, уз огромну подршку и неизмерну љубав породице, али и сопствену снагу и жељу да живи онако како жели, успева да, оно што би други сматрали маном, преточи у своју судбину – одраста у храбру девојку која уме да се бори са животним недаћама. Себи не допушта да клоне.
Радознала, оптимиста, борац од малих ногу, ова колумнисткиња свакодневно слави живот, опипавајући му пулс кроз своје веселе текстове на блогу „Сунчана страна живота“. И не само то. Бави се хуманитарним радом, ПР менаџерисањем, писањем, дели рецепте за штитну жлезду, води нас кроз слова на разна путовања, откривајући нам село у Швајцарској, острво у Грчкој и друга мистична места, али највише нас ова позитивна девојка учи како да живот посматрамо кроз ружичасте наочаре.
- Увек сам веровала да је све добро и да ће све тек бити боље! Своје операције схватала сам као један бизнис договор који сам склопила са својим лекаром. Тада сам научила важну животну лекцију – да све прође и да љубав заиста покреће све(т). Кад вам загусти, питајте себе шта је најгоре што може да се догоди, да ли сте можда већ „преживели“ такву или сличну ситуацију. Сведоци смо да многи људи данас успевају да се излече од канцера, што показује колико је вера моћна ствар и колико сами себи можемо помоћи, али исто тако и одмоћи - каже Саша с видним оптимизмом.
Својих тринаест операција, своје ожиљке, носи као медаље које је освојила на Олимпијским играма живота. Иако некад није могла ни да их погледа, ни да се окрене ка огледалу, док јој је ношење бикинија било мисаона именица, данас прихвата себе и воли своје тело. На свом дугом путу борбе, научила је да прихвати чуђења због њене различитости и погледе странаца на улици, који би знатижељно посматрали како она то хода или зашто је ниска.
Ипак, ова довитљива девојка осваја својим шармом, љубазношћу, осмехом и ведрином која избија из ње и која се не може одглумити. На питање да ли данас често носимо маске, поготово на друштвеним мрежама на којима је активна, Саша каже да се људи приказују онаквима какве желе да их видимо.
- Користећи апликације којима смањујемо нос, продужавамо ноге, пегламо лице, заправо бежимо од највећег дара који смо добили рођењем – аутентичност. Гушимо своју посебност - истиче Александра.
Ово љупко створење било је део тима породице Дивац, као Владов лични асистент, о коме има само речи хвале. Супруга кошаркаша, Снежана, умела је да пружа подршку Саши, говорећи јој: „Можеш ти то, само напред!“. Присећа се с великим осмехом како јој је један од задатака подразумевао да буде домаћин Владовим пријатељима из НБА лиге који су високи око два метра, док она има само 150 цм, па је то деловало прилично забавно. Оно што јој милује срце јесте чињеница да постоје људи који, и поред новца, славе, успеха, имиџа, каријере, нису изгубили радост, оставши скромни и добронамерни.
Ово весело чељаде упитали смо шта је мотивише, ко јој одузима енергију и како се одбранити од емоционалних вампира, али и како заволети свој живот.
- Немам рецепт, осим да живот волимо кад нам љубав испуњава срце, а не страх. Себе сваки дан подсетим да сам добила још један дан живота на дар, док неко данас није био те среће. Мислимо да се све подразумева, али није тако. Сломи ме када видим старе, немоћне, болесне... Црпе ме они који само кукају, без покушаја да ишта промене. Од таквих бежим спринтом. Бавећи се хуманитарним радом с децом, на коју сам преосетљива, присетим се оног периода када сам ја као мала лежала по болницама, али када угледам њихове осмехе – врате ми снагу - каже Саша Симовић.
Александру смо упитали да за читаоце одабере неко место на којем можемо пронаћи мир и тишину, а да није популарна туристичка атракција. Она нам је открила да се радо враћа Цириху, Бечу и Паризу, али и у викендицу у селу Бресница. Но, ипак, ако нисмо срећни у своја четири зида са самим собом, тврди наша саговорница, тешко да ћемо осетити срећу и на Хавајима.
Саша нам још једном даје потврду да стварно живи на сунчаној страни живота. Јер, да није тако, данас би седела у Краљеву кријући се од свих и била би кивна на свој живот.
- Одлучила сам да живи, путујем, пишем, разговарам с људима, преносим своју животну причу. И када ми облаци сакрију сунце, стрпим се и сачекам да олуја прође - каже инспиритаивна млада дама Александра Саша Симовић.
Никеа Вучетић
фото: приватна архива
