Центар за уметност стрипа од сутра у ДОБ-у

Нови програм наставља се већ дан касније, 20. априла, дружењем љубитеља "Политикиног Забавника" и промоцијом другог тома сабраних прича најомиљенијег српског и југословенског стрипа "Дикан", а затим ће 21. априла у Крагујевцу бити представљан нацрт националне стратегије за стрип и сам Центар за уметност стрипа.
Први своје врсте у југоисточној и источној Европи, Центар за уметност стрипа ће редовно организовати делатности од културног и друштвеног значаја, које су везане за ликовно приповедање и визуелну комуникацију, најављују из ДОБ-а.
То је заједнички подухват Удружења "Свет стрипа" из Крагујевца, Дома омладине Београда и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), са бројним партнерима у земљи и иностранству - уметничким, културним, образовним и научним установама. 
Најширој публици понудиће предавања, трибине, промоције, курсеве и радионице, стручно-научне скупова, фестивале и конвенције, истраживања, издаваштво, стручне процене и друго.
У пробном периоду, до јуна, сваке седмице ће у Дому омладине Београда бити представљана светска и домаћа ремек дела, угледни и млади аутори, Политикин Забавник дан пре изласка, међународни стручни скупови и организован програм поводом 40. годишњице групе "Београдски круг 2".
Програми ће се реализовати и у другим просторима и градовима, у оквиру програма "Дом омладине Београда у гостима", а први такав је већ био 5. априла у Дому културе "Рибница" у Краљеву где је премијерно представљен нацрт националне стратегије за стрип као и сам Центар за уметност стрипа. 
Следе Крагујевац (21. април), Ниш (Међународни фестивал "Нифест", 11-4. мај), Шабац (Ноћ музеја, 20. мај), Вршац, Ваљево, Лесковац...
Оснивањем Центра за уметност стрипа потврђује се и даље развија феномен да је Србија и наш регион већ пун век средиште стрипске уметности у источној Европи, истичу из ДОБ-а. 
Стрип је, како наводе, компаративно гледано најуспешнија српска културно-уметничка област по планетарној раширености, како по квантитету и масовности, тако и квалитету и критичкој рецепцији на свим меридијанима. 
Да у српској култури и друштву, уметност стрипа има посебно место, види се "од ликовног приповедања на средњевековним фрескама и житијним иконама, преко утемељивања модерне културе од средине 19. века (у стрипу су учествовали и Јован Јовановић Змај, Милан Јовановић Батут и многи други великани), затим периода 1935-1941. када је Београд био уметнички центар стрипа за целу Европу, издавачки богатог периода СФРЈ, до данашњих дана који, упркос економској кризи, по стваралачком значају представљају ново златно доба ове уметности код нас".