Драж овог дружења је, ипак, у трећем полувремену током којег су бројне генерације, уз гулаш најстаријег Славијаш, чика Миле Радојчина и хладно пиће, евоцирале успомене на прошла времена, где никако није могло да буде заобиђено гостовање 1988. године чувеног ЦСКА из Москве.
Била је ово прилика да се, бар једним делом, обележи јубилеј - четири деценије од обнављања рада РК Славија. Клуб са Салајке основан је 1949. године, да би се 1956, после неуспеха на квалификацијама за улазак у Прву лигу, фузионисао са Железничарем. Једно време се клуб звао ЖРК Славија, да би после остао само Железничар.
„Клуб није постојао до 1977. године, да би тада, иницијативу омладине Салајке, била основана мушка екипа у склопу СД Славија. Од тада екипа непрекидно са мање или више успеха се такмичи у разним лигама“, подсетио је Бранислав Павлица.
Управа, са Милошем Бугарским на челу, истиче да Славија и део Салајке поново дишу пуним плућима од када је Град поставио рефлекторе на терену.
„Захваљујемо се градским челницима што су препознали наш проблем и што улажу у терене на Салајци. У наредних годину дана би требало да терен буде под тартаном и да се покрије (постоји пројекат), што би нам још више дало крила да повећамо број чланова омладинског погона у којем сада тренира петнаестак малишана, под палицом шефа стручног штаба Бранислава Маљковића и још неколико тренера. Свакодневно уписујемо нове чланове. Ситуација јесте тешка, сналазимо се на разне начине да би живели и такмичили се. То што добијемо из градског буyета је прилично мало, али још већи проблем нам је мали број термина за тренинге и то што су током зиме у невреме“, открио је део проблема председник клуба Милош Бугарски.
Ј. Галић
