Изложба садржи 15 буквара штампаних у Венецији, Римнику, Бечу, Будиму и Сарајеву од 1597. до 1867, али и пропратну литературу. Посебно се истиче обележавање 420 година од првог српског Буквара, који су у два издања одштампали игуман Стефан и инок Сава у венецијанској Типографији Ђованија Антонија Рампацета.
Из периода српскословенске писмености датира и рукописни Буквар Гаврила Стефановића Венцловића, од чијег је појављивања прошло 300 година и који је карактеристичан по увођењу у азбуку слова „ч” и „ђ”.
„Первоје ученије отроком”, отиснуто у римничкој Епископској штамарији, припада почецима рускословенске епохе у развоју српске културе и просвете и слави ове године 290. рођендан. Значајан јубилеј – два и по века обележава и „Первоје ученије хотјашчим учитисја књиг писмени словенскими” Захарије Орфелина, у којем се, поред црквене ћирилице, први пут приказују и грађанска слова, а затим и Буквар Јосифа Курцбека, који је изашао из бечке штампарије пре 230 година, мада се овде може видети будимско издање из 1797.
Од словарица из 19. века приказано је седам издања, чији су аутори Павле Соларић, Вук Стефановић Караyић, Платон Атанацковић, Милош Мандић и други.
С. М-ћ
