У својој пресуди од 19. децембра 2017. године, која је објављена на сајту тог суда, Европски суд је прецизирао да 4.000 евра држава Крсмановићу у року од три месеца треба да исплати на име накнаде нематеријалне штете, са образложењеме да није окончала истрагу због нечовечног и понижавајућег понашања полиције према њему.
Остатак досуђене суме од 4.200 евра Крсмановићу је досуђено на име трошкова поступак пред судом у Стразбуру.
Он је својом представком од суда у Стразбуру тражио 20.000 евра, пошто је у Србији безуспешно исцпрео сва правна средства, па и жалбу Уставном суду.
Крсмановић је био ухапшен 1. априла 2003. године у акцији "сабља", спроведеној након убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, током које је било уведено ванредно стање у држави.
Рођени брат Душана Крсмановића, осуђеног на 20 година затвора због злодела која је починио као припадник "земунског клана", је у представци Европском суду описао тортуру и чак сексулно злостављање, које су, како тврди, над њим извршили полицијаци користећи бејзбол палице и пајсере.
Након 12 дана проведених у полицијској станци, 12. априла је био пребачен у Окружни затвор у Београду где је провео годину и два месеца, након чега је пуштен да се брани са слободе.
Ðорђе Крсмановић је 2004. године осуђен у одвођеном поступку који се водио пред Окружним судом у Београду на четири године и 10 месеци затвора као припадник такозване "пајсер бригаде", која се бавила изнудама.
Како се није јављао на издржавање казне, ухапшен је 2007. године због избегавања и то у Специјалном суду, када је дошао на изрицање казне брату и осталим припадницима "земунског клана".
Душан Крсмановић је првостепеном пресудом био осуђен на 30 година затвора, али му је одлуком Апелационог суда казна смањена на 20 година.