Кашњење се, међутим, и даље уочава у изградњи Клиничког центра Војводине, великог националог пројекта који је на чекању десетак година. Председник Покрајинске владе Игор Мировић у интервјуу за „Дневник” каже да нису задовољни тиме, али је изразио наду да ће за неколико месеци моћи објавити лепу вест и о том веома значајном пројекту..
То је једини велики национални пројекат на територији Војводине који у овом тренутку значајно касни, навео је Мировић.
Како је додао, он је већ десетак година на некој врсти чекања и тиме нисмо задовољни.
За изградњу Клиничког центра Војводине задужено је Министарство здравља. Идеја је била да већ ове године почнемо радове у КЦ-у. Прихватио сам на себе да гурамо тај пројекат и прихватам свој део одговорности, иако за тај пројекат нисмо задужени. У току је размена информација о јавној набавци између финансијера, Европске инвестиционе банке, и јединице Министарства здравља за управљање пројектом. Надам се да ћемо у наредним месецима моћи да објавимо лепе вести грађанима Војводине и о том пројекту, нагласио је Мировић.
Како оцењујете годину која је на измаку?
Мислим да је најважнији податак везан за оно што смо јавно обећали, за програм који смо спроводили и чињеницу да након две и по године у односу на све области за које је задужена покрајинска администрација имамо заиста изузетно висок степен, да тако кажем, одржане јавне речи.
Замислили смо више стотина пројеката у 45 локалних самоуправа у здравству, школству, систему социјалне заштите и само два пројекта нисмо успели да реализујемо. Ради се о изградњи спортске хале у Новом Кнежевцу и изградњи постројења за пијаћу воду у Новом Бечеју.
Који су разлози што ти пројекти нису спроведени?
Разлози су на локалним самоуправама. И једна и друга је одустала од пројектне документације, од начина на који виде изградњу тих објеката. У Новом Кнежевцу је у току ревизија пројекта с циљем да се уместо школске сале, како је првобитно било предвиђено, на захтев општине направи мала спортска дворана према стандардима за спортска такмичења.
У Новом Бечеју такође је у току ревизија пројектне документације када је реч о самој технологији испоруке пијаће воде. Други пројекти су спроведени у планираним роковима с кашњењима које толеришемо јер нису виша од 60 или 90 дана.
Све остало смо довели до једног професионалног, отвореног и предвидљивог модела, који највише значи грађанима јер могу да чују шта планирамо, да чују рокове у којима планирамо да реализујемо пројекте и могу да прате њихову реализацију.
Који догађај је за вас био најзначајнији у 2018. години?
Најзначајнији догађај свакако је био обележавање стогодишњице присаједињења. И по суштинском и по симболичким значају и порукама које су се чуле и на завршном скупу, свечаној академији 25. новембра, и свим ранијим догађањима у оквиру обележавања присаједињења. То је било прилика да резимирамо наш друштвени, јавни и политички живот сто година уназад, са свим успесима и свим периодима, а било је болних периода у тој стогодишњици.
То је било прилика да окупимо пријатеље Војводине, да окупимо све наше локалне самоуправе да у односу с централном владом кажемо важне и значајне поруке. Кључна порука је о заједништву у будућности, која надилази све друге поруке и све дневне проблеме. Без сумње се ради о важном јубилеју, важној годишњици, коју смо достојанствено прославили.
Поклопило се да смо на својим леђима понели и период обележавања годишњице победе у Великом рату, спојили смо та два догађаја, и без сумње смо грађанима вратили сећање на период заједничког живота у више форми организовања током протеклих сто година.
Подстакли смо људе да размишљају о будућности јер је то, чини ми се, најважнија ствар. Свака породица и сви који живе у нашој земљи морају непрекидно да размишљају о будућности и да извлаче поуке из минулих времена.
Који су приоритети у структури покрајинског буџета за 2019. годину?
Буџет је изразито развојни, с укупним износом од 74,4 милијарде динара и 26 одсто капиталног удела. То је чак проценат више у односу на прошлу годину, а прошлогодишњи буџет је оцењен као изразито развојни, и с тада веома високим степеном учешћа капиталних расхода представља модел којег се држимо јер значајан део улагања иде на развој инфраструктуре, на подстицаје за привреду и пољопривреду и економски развој уопште.
Други важан део буџета тиче се наставка великог посла реконструкције здравственог система у делу за који је Војводина надлежна, попут набавке опреме, реконструкције објеката, припрема пројеката за реконструкцију регионалних болница...
Подсетићу на то да је то била и препорука Фискалног савета Србије. Ми смо се чврсто држали те препоруке, и кроз директне буџетске позиције увели смо финансирање пречистача у Бачкој Тополи, Малом Иђошу, Србобрану. Успели само с Министарством заштите животне средине да договоримо и директно финансирање у Темерину.
Много тога ће се у домену заштите животне средине радити преко Управе за капитална улагања. То је само један сегмент који смо желели да истакнемо и да буде директна буџетска позиција. Могли смо то реализовати кроз одговарајући конкурс, али желимо да истакнемо да ће убудуће заштита животне средини бити заиста један од приоритета, и она полако то и постаје.
Да ли председник Покрајинске владе има времена, поред својих обавеза, да буде само Игор Мировић који воли поезију и пише песме?
Нажалост, писати поезију значи пре свега неку врсту живота на осами. Та свакодневица и дневни живот са свим обавезама представљају негацију осаме. Да бисте ушли у стих кроз мотив, кроз реч, веома је важна самоћа и посвећеност. Други део је везан за занат.
Песме садрже и неку врсту форме, метрику. Клесати стих по стих није лако у условима када вам звони телефон, када вам улазе странке, када неко тражи хитан пријем, када су проблеми бројни, када вас сарадници извештавају о томе шта се дешава у клиникама, социјалним службама, у безбедносној сфери...
Надам се да ћу имати више времена у наредној години и да ће моја нова збирка угледати светлост дана. То не значи да ћу успети да створим боље услове за писање него сада, дакле, за неку врсту посвећења свакој песми које већ имам у рукопису, али надам се да ће 2019. година бити година збирке моје нове поезије.
Шта бисте грађанима Војводине да поручите за наредну годину?
Мислим да је за грађане најважније да сачувају пре свега своје породице и лично здравље, да у 2019. више верују у сопствене снаге, у сопствену земљу, и да се из видокруга размишљања, рекао бих – наше свакодневице – избаци нека врста депресије, нека врста размишљања да код нас ништа не ваља, да се никад не може променити, и да свако уради макар мало, пре свега за себе, своје најближе, своје окружење, сопствени развој, а држава ће помоћи колико год може.
Потребна је стрпљива борба непрекидна, из сата у сат, да држава, рекао бих, с оних нивоа и оног степена стања организованости и развоја из средине двехиљадитих или почетка 2012- 2013. сустигне развијеније земље. За то су потребни време и стрпљење.
Чини ми се да то видим много боље него што то виде грађани који су често опседнути дневним проблемима и не могу да сагледају читаву слику ствари. Видим да се може, трудом и континуитетом у промени ствари у многим областима, чинити да буде много мање оних који своју земљу не доживљавају као место у којем ће живети у будућности.
То је, сасвим сигурно, за све нас најважнија порука. Будите истрајнији, упорнији и више верујте у себе и земљу која вам је дала много тога, а често то и не осећате.
Ержебет Марјанов
