У том периоду било је 17 давалаца финансијског лизинга, од чега је пет имало негативан резултат, а четири су у поступку добровољне ликвидације, констатује НБС.
На крају прошле године сектор је имао укупно 86,7 милијарди динара активе, што је за 15,2 одсто више него годину дана раније, наводи се у извештају.
Највеће тржишно учешће по активи имао је Интеза Лизинг са 18,6 одсто, док је по портфолију - учешћу према потраживању по основу финансијског лизинга, највеће учешће имао Согелеасе Србија са 19,2 одсто читавог сектора.
Укупан приход и добици били су 4,7 милијарди динара, а резултат пре опорезивања на нивоу сектора финансијског лизинга последњег дана прошле године износио је 1,6 милијарди динара.
Приходи и добици на крају прошле године били су 8,3 одсто већи него на крају 2017. године, а расходи и губици смањени за 16,2 одсто.
Укупан негативни резултат пет давалаца финансијског лизинга на крају 2018. године износио је 140,6 милиона динара.
У сектору финансијског лизинига, приходи од камата износили су 2,5 милијарди динара и чинили 53,6 одсто укупних прихода, а даваоци лизинга у овом периоду 85 одсто пласмана остварили су ка привредним друштвима која не припадају финансијском сектору.
Према предмету, финансијски лизинг је најчесће одобраван за теретњаке, минибусеве и аутобусе, 41,2 одсто и путничка возила, 35,1 процената одобреног лизинга.
На крају прошле године потраживања сектора финансијског лизинга у Србији износила су 77,8 милијарди док је бруто ненаплаћених потраживања било три милијарде динара.
Како је наведено у извештају НБС, даваоци финансијског лизинга се у највећој мери финансирају из кредита и позајмица, па је 88 процената позајмљених средстава.
На крају прошле године, овај сектор запошљавао је 360 људи, а од 17 давалаца финансијског лизинга у Србији, десет их је било у влашништву домаћих субјеката.
