Опасни вирус нестаде али се појавише атомске бојеве главе ко Чернобил ономад. Пандемија излази из наших живота, а ми у опустошеним супер маркетима не знамо да ли смо купили довољно хране, јода и тоалет папира. Не знамо, због траума из прошлости, да ли ћемо опет гледати гориво у пластичним флашама.
Да ли је нормално да једног мирног Момчила Бајагића Бајагу прозивамо за било шта и да се препуцава са Лукасом по ходницима Кошутњака? Да ли ће РТС да буде РАИ? Тешко! Али може да покуша. Да ли је Оливера Ковачевић „гвоздена леди” све ове године? Јесте! И да ли ће терати по своме? Хоће! Да ли ће Душка Вучинић да коментарише Евросонг у њеном стилу? Наравно да хоће! Али што се онолико Аустралија помињала у шоу програму, као да тамо није страдао наш Новак Ђоковић. Ајми ми мало њих да их кулирамо. Сви се баве Лукасовим клавиром и кореграфијом и облачењем Саре Јо а нико мало да прочешља натегнути сценарио. Једино је Драгана Косјерина сијала. Одмах да је пошаљемо да се јави из Београда на Евросонг, природна лепота ове земље. Ипак, главна звезда фестивала је био диригент ревијалног оркестра РТС-а који је ђускао и ђускао.
Дефинитивно је овај Евросонг смена генерација и дашак великих тектонских промена. Победа Констракте говори да се не може ништа изрежирати. А сазнадосмо да је Ана Ђурић архитекта, мајка двоје деце, председница кућног савета и да нема здравствену књижицу. И јавише се многи да немају ту књижицу, а најважније је да је уметница здрава да би наступала. А ми смо тако близу Трећег светског рата, светске економске кризе, слома берзе. И онда изађеш на улицу и видиш пун град аутомобила, пун тржни центар купаца јер уметница мора бити здрава. Медији морају бити здрави. Не могу се само бавити скандалима. Ко год да прича о преварама на Евровизији, то је било у времену СФРЈ. Тада је Велибор Џаровски баш мени у емисији „Таблоид’’ пред Фламингосем Огњеном Амиџићем признао како је наместио победу Дорис Драговић са песмом „Жељо моја’’ на уштрб Лепе Брене и Неде Украден далеке 1986. године. Та иста Неда Украден гласала је по савести и промешала другачије карте. Неда је била на Југовизијама и 1975. године у Опатији, 1981. Сарајево, 1986. Приштина и учествовала на Беовизији 2020. године. И што би паметно рекла Тања Бањанин не можемо на слабашну поп музику очекивати боље песме. Каква музика такав и фестивал. И како је кренуло, да ли ћемо уопште дочекати ту Евровизију. И кад ћемо схватити да та манифестација неће спасити свет. Ни од ратова, ни од санкција, ни од изолација. Потребна нам је једна искрена молитва попут оне Марије Шерифовић. Уметница мора бити здрава.
На шта личи данашње ТВ новинарство, показује снимак када су такозвани новинари заскочили победницу Констракту а пошто она није ишла ни предњицом ни задњицом, остала је кул и хладнокрвна, на гомилу глупих и погрешних питања. И само је реклао „Јао, колико вас има, медија”. Жена која нема књижицу и која ће за Торино узети приватно осигурање јер мора се бити здрав, може да буде најзанимљивија учесница али шта је тамо чека? Чека је политика која је је судила и Екстра Нени и Беби Дол. Може да има поруку коју хоће, биће право чудо ако на Евросонгу понови овај успех. Али биће велика победница јер је показала шта може нека нова млада публика која не верује у лажне гласове, пратиоце, маркетинг. Шта ће са свима нама бити до маја, то само небо зна. Најважније је то да уметница мора бити здрава као и сви ми који би да је гледамо. Морамо да будемо здрави физички а и ментално. Јер сутрадан су сви преносили директно како се жени син Аце Лукаса. Директан пренос. Нико изгледа није изгубио на Евросонгу.
Српско евровизијско вече прође, али година никако. Победила је једна необична песма, другачија од свих, победила је београдска алтернативна, поп рок школа а не етно вриштуљак нити дискаћ сумњивог порекла. Праве победе су ипак овде могуће, као и изненађење јер ово је брале, Србија. Овде се деси судбински преокрет кад изгубиш сваку наду. Зато и не треба мрачити. Само Бог зна шта ће са нама бити. Прошли смо толико страшних ствари, немојте се ложити толико на тај фестивал. Гледали сте деценијама толико лоших песама на Евровизији а запамтили само десетак, зато само да дочекамо тај мај, тај Торино, јер уметници мора бити здрава.
