Ништа нас не подсећа на јесен као врући кестени који греју хладне прсте. Мирис кестена, било печеног или куваног, увек ствара осећај угодности и топлине.
Кестен спада у групу орашастих плодова, али се од својих сродника (ораси, бадеми и лешници) разликује по томе што има мањи садржај масти и висок садржај скроба, а једини садржи и витамин Ц.
По нутритивном саставу, кестен је сличан смеђем пиринчу, а одличан је извор минерала који су нам потребни у веома малим количинама. Протеини им нису јача страна, али су зато веома богати скробом, па од њих може да се направи и брашно.
Кестен је једини орашасти плод који садржи витамин Ц и одличан је извор витамина Б6. Кестен је такође добар извор калијума и фолне киселине, као и дијететских влакана неопходних за правилно функционисање система за варење.
Кестен карактерише нешто већа енергетска вредност, будући да 100 грама печеног кестена садржи око 245 кцал. Иако је плод веома хранљив, прилично је тежак за варење. Занимљиво је да печени кестени садрже више витамина, а кувани више минерала.
Релативно висока енергетска вредност због високог садржаја скроба чини кестење одличним избором за спортисте, особе изложене физичким напорима и децу.
С обзиром на то да су богати калијумом, а истовремено мало натријума, кестени се савршено уклапају у исхрану особа са бубрежним и кардиоваскуларним обољењима. Такође, дијетална влакна која се налазе у њима могу бити од помоcћи свим особама са проблемима са столицом.
Чај од листова кестена је познати народни лек за респираторне проблеме као што су бронхитис и астма, док се кора и дрво кестена користе као адстрингенси због богатства танина.
kurir.rs/Дневник
