Овај филм, као и они који су му претходили, направљен је техником „stop motion”, a фигуре од пластелина које су коришћене као и сам сценарио дела су основаца широм Новог Сада.
Деца која су јуче, на последњи дан школе пре зимског распуста, клупе заменила платном у Архиву Војводине, имала су прилике да погледају комплет филмова који су им редом пуштани како су и стварани: „Ми живимо у Новом Саду”, два дела „Нови Сад престоница културе” и два дела „Хероине Новосадкиње”.
Оснивачица и коориднаторка Дечјег културног центра Нови Сад Северина Милетић објаснила нам је цео пут који је водио до филма о Милици Томић.
– Овај филм је, у ствари, само део једног циклуса који је започет још пре десет година – појашњава Милетићева. – Пре десет година смо дошли на идеју да се направи кратки анимирани филм о Новом Саду који је добио име „Ми живимо у Новом Саду”, након чега су деца која су имала прилику да посећују културне установе нашег града била заиста фасцинирана музе-
јима, архивама, библиотекам и томе сличнo. Онда се појавила идеја да се не остане на смо једном филму, већ да се ова радионица настави, па су тако рођени филмови „Нови Сад дечија престоница културе 1” и „Нови Сад дечија престоница културе 2”. После тога је покренут пројекат који на исти начин прича приче женских особа које су имале велики утицај у Новом Саду.
После Марије Трандафил, која је била хероина првог филма, на ред је дошла и Милица Томић, политичарка, новинарка и једна од првих активисткиња феминизма у Србији, ћерка Светозара Милетића и жена Јаше Томића. Милица је била веома образована и још као млада је истицала значај образовања за децу и народ у Србији. Када су јој ухапсили оца, она је сама преузела вођење новина које је он и покренуо. Ова прича добија још већи значај када се зна да су на њој радили вредни основци већ десет година, те да је више генерација деце прошло и оставило свој траг на овим филмовима.
– И ова анимација је комплетно дело малишана који су вредно радили на њему – казала нам је једна од менторки овог пројекта Злата Поповић. – Цео процес изгледа тако што ми, за почетак, децу, која су у узрасту од девет до 12 година, упознамо на најзанимљивији начин са темом филма, конкретно овај пут са Милицом Томић. Након тога, они правe колаже од пластелина, папира или чега год већ изаберу, а ми од тих њихових стрипoва правимо сценарио који се после користи за стварање ових дела.
Иако овакав рад сигурно није лак, деци је заиста било занимљиво да у исто време исказују своју креативност и науче занимљиву историју нашег града.
– Понекад је било напорно, али смо се лепо дружили, и мислим да смо научили свашта корисно, сигурна сам да ћемо и моји другари и ја наставити да учествујемо на овим радионицама – истакла је ученица која је радила на стварању овог филма Ива Мијаиловић.
Б. Гуран
