Љубав према баштованству Светлана Станковић наследила је од мајке. Где год би се преселили, како каже она, понели би са собом и свој цветни кутак.
Сваки њихов новоуређени балкон причао је своју причу... Овај Светланин доноси дах Медитерана. Довољан је само један трен да се погледом на прелепе дрвенасте биљке одлута у егзотичне крајолике где им и јесте природно станиште.
Како каже, највише воли медитеранско цвеће и биље, које учини да се њен мали зелени рај потпуно измести из окружења. Посебно је поносна на своје две маслине.
- Једна од њих ове године слави тридесети рођендан - наглашава Светлана. - Издвојила бих и десетогодишњу мандарину, која непрестано рађа, па је тако и сада у плоду. Волела бих да узгајам и више мандарина, али како морам зими да их унесем у затворен простор, а за то у свом дому немам довољно места, ова жеља ми је остала неиспуњена.
Крошње мандарине начичкане су сочним наранyастим плодовима. Оне су прво су што се у Светланиној башти уочава. Егзотични мирис шири се надалеко, те је боравак међу њима наслађивање за сва чула, ако узмемо у обзир да ће воћка ускоро власницу даривати и зрелим плодовима.
Као специфичност Светланине оазе издвајамо чињеницу да се на балкону налази 50 различитих врста биљака, што цветница, што једногодишњих. Специфичност је и пажња коју поклања свакој од њих, те отуда оне изгледају тако неговано, здраво и живахно.
Осим поменутих врста, ову разноликост коју карактерише Светланина башта потврђује распрострањеност чуваркуће, вијорење гранчица и листова ловор вишње, бреста, јавора, јасена, каталке и другог дрвећа. Све ово наше, домаће дрвеће Светлана је сместила у саксије, па сјајан и кожаст изглед њиховог лишћа прави јединствену и блиставу живу ограду.
Одржавање биљака, како каже Светлана, не представља посебан труд. Баштованство је њена велика страст и хоби.
- Ништа није толико тешко као што изгледа - открива она. - Сав посао око одржавања баштице своди се на заливање биљака и ђубрење земљишта.
Сваки други-трећи дан Светлана издваја по 40 минута за заливање, а у току целе зиме само два пута.
- Велико дрвеће не пресађујем јер је пресађено пре око пет година. Остале биљке само једном годишње - објашњава наша саговорница. - Користим прехрану у виду гранула, које стављам на сам врх земље у саксији. Заливањем земље грануле се отапају и тако прехрањују биљку.
У централном делу балкона, окруженом зеленилом, налазе се баштенски намештај и сточић. Осим пријатног шушкања листова на ветру, балконом се разноси и раздрагани звук љубимаца: пса и маце, па је уз кафу и лепу књигу ова тераса идеално место за поподневни одмор.
Д. Клашња
Фото: приватна архива
