Од малена је, каже, у баштованству, породична кућа му је у Черевићу и тамо је научио да ради све око земље, те је природа постала његова вечита и нераскидива љубав, оживљена у зеленом рају усред бетонске пустиње.
- Та љубав се пренела и у Нови Сад, те сам тако направио унутар стана стаклену башту са пузавицама, а онда сам кренуо да стварам живот и напољу, не бисмо ли породично уживали – каже за “Дневник” Јован Марковић. - Увек има посла, надограђивао сам недавно и други део терасе, те ћу и ту да пустим неки бршљен и засадим цвеће, а иначе сам све из пластике пребацио у керамичке посуде. Допада ми се тај фазон, који је помешан са постољем, рађеним од челичне ограде, на којој стоји цвеће. Са горње стране су све сукулнти и нешто ароматичног биља, а доле је ред зимзелених врста. Обожавам ароматично биље и користим га приликом кувања. Имам и магнолију, затим плаву кишу, а засадио сам и гинко. У суштини, не волим превише цветнице, више сам за зелениш. Много волим и сукуленте, имам их по целој кући.
Акција “Најлепша башта Новог Сада“ наставља се и овог пролећа. Дневни лист “Дневник”, Новосадска телевизија и Компанија “Color Media Communications” четврту годину заредом организују избор најлепшег врта у сарадњи са Француским институтом у Новом Саду. Башта је најлепши кутак сваког дома и зато позивамо читаоце да покажу башту на коју су тако поносни, а да при томе освоје и награде (семе, саднице, саксије и друге вредне награде). Сви суграђани који желе да представе своју башту, то могу учинити до 15. јуна, путем маил адресе: најлепсабаста@гмаил.цом. Такође, на конкурсу могу да учествују и баште које су биле у конкуренцији 2019. и 2020. године. Победника очекује наградно путовање на продужени викенд за две особе.
На тераси, налазе се два тањираста керамичка ћупа са шаренилом боја, од црвених и зелених чуваркућа, до сукуленти са жутим цветовима, који сијају изгледом звезда. Велики ћуп носи рузмарин који се одлично примио, прича Јован. Нашло се место и за црвенолисни јавор, док су поред терасних врата поређани керамички ћупови, украшени беличасто - седефастим камењем, изнад којих се издижу олијандери.
- Садио сам текоме са једне и друге стране у лимене саксије, уз бујну пузавицу орлове канyе – појашњава наш саговорник. - Донео сам маслину из Грчке и одлично се примила, а од ове године калемљене слонове уши су нови члан наше породице, али у црвеној боји. Обично су људи навикли да виде сиве. То ми је драго да сам узео у Холандији и донео овде.
Јован каже да та биљка спада у врбе, не подноси јако сунце и стално је мора пуно заливати, али то му тешко не пада. Ставио је платно преко ње, да је заштити и очува. Како каже, све сам ради, а ту љубав према природи пренео је и на своје кориснике у ШОСО “Милан Петровић”, у којој ради. Тако заједно узгајају живот и у граду, али и на селу.
И. Бакмаз
