Под будним оком учитељице Веселе Мачкић, која је иначе у трци за титулу најбољег наставника света у 2021. години, деца су у три велике жардињере посадила парадајз, паприку, босиљак, жалфију, матичњак, андску јагоду и цвет драгољуб. Учитељица Мачкић појаснила је да се бројно поврће и зачинско биље може гајти и у граду, те да је само потребно добро осмислити како најбоље да се искористи простор.
Она се нада да је ово почетак и да ће пројекат урбане баште заживети и постати популаран мећу ђацима. Како је казала, Алмашки крај није случајно изабран - у том делу града некада су се налазили вртови у којима су грађани узгајали поврће, те очекује да ће се створити међугенерацијска сарадња старијих Алмашана и нових генерација.
- Биљке, које смо набавили од органских произвођача, раније су засејане, а након што су порасле, у договору са “Свиларом”, напаравили смо урбану башту како би деца могла да је посећују, да у граду брину о башти и да, уједно, имају “учионицу” на отвореном - казала је Весела Мачкић. - Пројекат органске баште заживео је пре пет година на Ченеју, где се налази истурено одељење наше осмолетке. Тамо су одлични услови за масовну производњу, јер имамо велики пластеник површине од око 40 метара квадратних, у ком деца брину о око 200 расада парадајза, краставаца, босиљка и паприке. Како су обично малишани из Новог Сада ишли у то приградско насеље да се упознају с баштованством на селу, од сада ће мали Ченејци имати прилику да виде како изгледа врт у урбаној средини.
Директорка ОШ “Иван Гундулић” Лидија Радуловић истакла је да су сва деца која су похађала ту осмолетку имала прилику да науче нешто о биљу, пољопривреди, поврћу и башти.
- Захваујући подршци Министарства просвете, науке и технолошког развоја, добили смо новац који нам је био ветар у леђа, па смо успели да развијемо пројекат органске баште - казала је директорка Радуловић. - Изузетно нас радује што је учитељица Мачкић почела да ради у објекту у Новом Сада јер ће имати прилику да љубав према биљу пренесе на новосадске основце.
Кроз активности у башти, ученици на практичана начин схватају повезаност живог и неживог света.. Она је корисна за развој добрих прехрамбених навика деце, унапређује околину и повезује заједницу, с обзиром на то да су житељи Ченеја већином купци расада из школског пластеника.
С. Ковач
