У дворишту протестантске хришћанске заједнице на Булевару Европе 30, која им је уједно и уступила простор који користе, ширио се мирис кафе и роштиља. Граја деце чула се у свакој просторији док су волонтери и организатори уз осмех и музику секли црни лук за салату. У зеленилу баште Бранислава Вујановић, позната у кругу као балерина, разговарала је о свом животу.
– Седам година долазим на дружења, а ови људи су ми много помогли – истиче она. – Неколико пута су ми и спасли живот услед болести са којима сам се борила, а сада се ја борим са њима и за њих. Срећна сам овде и ништа ми није тешко да урадим и припомогнем, да разумем сваку особу, јер су и они сами пуни разумевања и племенитости, те су ова дружења, у неку руку, поновно оживљавање мене као особе.
Причу о формирању оваквог удружења покренуо је њихов пријатељ Бранко Вујасиновић пре пет година, наводи једна од организаторки Ерика Сабљов.
– Он се дуги низ година борио са зависношћу од дроге, а притом се од ње и излечио. Тај мрачни период свог живота провео је на улици – додаје.
Овакав вид дружења настао је након што се затворила једна продавница половне гардеробе.
– Мој пријатељ имао је секнд-хенд који је затварао, те није знао шта ће да уради са том гардеробом, па смо тако дошли на идеју да је поделимо бескућницима – говори Бранко Вујасиновић. – У простору једне невладине организације направили смо казан паприкаша, донели колаче и поделили флајере са информацијама о дељењу гардеробе, те је много људи дошло и тако је све почело.
Простор је отворен сваког петка од 16 до 19 часова, а сви људи без дома имају могућност да добију гардеробу и храну која је прикупљена од донација. Поред тога могу и да обаве основну личну хигијену, те и да се, у склопу дружења, ошишају. Удружење сарађује са Центром за социјални рад, Банком хране Војводине, Женским рехабилитационим центром „Нови живот” и са Рехабилитационим центром „Дуга”. Суштина акције јесте гостопримство и порука да и људи без дома вреде.
– Докле год смо живи, имамо шансу да се променимо – закључује Вујасиновић. – У сваком човеку постоји искра која, ако се распламса, све може да се промени.
Та искра у људима је и покретач њихових планова за будућност и наде да ће једног дана успети да изграде кућу за подршку, у којој ће људи без дома моћи редовоно да бораве и добију помоћ која им је неопходна.
И. Јапунџа
