Просторно, реч је о нешто мање од два километра који се пружају од бачке обале Дунав, преко реке до сремске обале, а овај, пети новосадски мост поред тунела испод Иришког венца, други је кључан објекат будућег Фрушкогорског коридора од Новог Сада до Руме.
Ова брза саобраћајница на територији Новог Сада служиће као градска обилазница, а преко моста обезбедиће се веза са ауто-путем Е75 и паневропским коридорима 10 и 10Б. Како је наведено при представљању овог пројекта, мост ће допринети измештању теретног и транзитног саобраћаја из Петроварадина и Салајке и Подбаре у Новом Саду...
Нови мост у Петроварадину је пројектован као јединствена конструкција за обе коловозне траке, док су прилазне конструкције пројектоване као две одвојене целине. Главни распон моста широк је 200 метара и висок 9,5 метара у односу на висок пловидбени ниво.
Мост је пројектован као „екстрадос“ мост са косим затегама са распонском конструкцијом од преднапрегнутог бетона променљивог попречног пресека и са двоструким кратким пилонима закошеним ка споља и високим 25 метара. Распони главног моста дуги су 134, 235 и 134 метра.
Изузетно висок ниво Дунава довео је до потапања једног дела градилишта, па је сада петнаестак стубова који ће носити део конструкције са сремске стране, под водом. Слична је ситуација и на бачкој страни па су ових дана у поплављеним деловима заустављени готово сви радови. Време док чекају да се Дунав повуче, радници кинеске компаније “CRBC” користе за послове изнад воде где се тренутно ради на спајању и учвршћивању помоћних металних конструкција.
Док се са обе стране Дунава чека повлачење воде, подсећамо да овај мост почиње 5.536 метара од почетка Фрушкогорског коридора код Каћа, а завршава се на 7.200 метара од почетка, премошћујући 560 метара широк Дунав. Укупна дужина моста износи 1.663 метра, а састоји се од 668 метара дуге северне прилазне конструкције, која се протеже на каћкој страни, главне мостовске конструкције дужине 505 метара и јужне прилазне конструкције на петроварадинској страни, која је дужине око 488 метара.
Ширина моста је 28 метара, а прилазне конструкције широке су 25 метара. Предвиђене су две коловозне, са по две саобраћајне траке широке по 3,5 метара. Мост, као и део Фрушкогорског коридора од Каћа до Петроварадина, имаће пешачке и бициклистичке стазе ширине по два метра.
Са сремске стране стубови су већ пришли последњим улицама Петроварадина иза некадашњег „Навипа” где сада постоји читава мрежа путева изграђених за потребе градилишта.
Већ сада се назире промена коју ће овај мост и даља саобраћајница Фрушкогорског коридора донети овом крају, а очекује се да ће током ове године бити завршени приступни путеви новом мосту.
На силаску с моста са сремске стране биће изграђена петља и нови пут до друмско-железничког моста, који ће служити као део обилазнице око Петроварадина.
Један прилаз мосту, усмерен ка Новом Сад, налази уз комплекс некадашње „Победе“, са петљом на Рељковићевој улици чији ће један део бити претворен у брзу саобраћајницу која води до Жежељевог моста.
Други прилаз, усмерен ка Сремским Карловцима, иде уз шуму поред Дунава и биће део Фрушкогорског коридора. Са Карловачким друмом спаја се петљом у близини Кошарићеве баре, недалеко од цркве на Текијама.
Одатле, Фрушкогорски коридор наставиће до дела данашње Улице Рачког и Мишелука, поред МОЛ пумпе, све до данашњег Иришког венца где ће бити тунел испод Фрушке горе дугачак 3,5 километра…
Истовремено водени саобраћај се одвија без проблема јер је пловни пут широк пар стотина метара остављен слободан између помоћних конструкција које држе читаво градилиште над водом.
Висок водостај је осим проблема са поплављеним деловима градилишта, донео проблем наноса који притискају металну конструкцију. Наиме, вода констатно доноси стабла која се заустављају на конструкцију, па радници ових дана морају да их “ослобађају” и уклањају како не би угрозили градилиште.
Темељи свих стубова урађени су на бушеним шиповима, а стубови главног пилона ослањаће се на 37 бушених шипова пречника 1,5 метара и дужине око 36 метара.
Мост би требало да измести теретни и транзитни саобраћај из Петроварадина, као и Салајке и Подбаре у Новом Саду, јер су мерења показала да дневно око 1.200 искључиво теретних возила пролази улицама Рељковићевом, Прерадовићевом и Рачког, а захваљујући великим улагањима у инфраструктуру, Нови Сад ће постати једно од главних саобраћајних чворишта у Србији.
Нико Перковић
Фото: С. Шушњевић
