Наводно, из ентузијазма те групе новосадских занатлија, који су од куће донели алат, машине и пегле, и тренутка када су производуњу усмерили ка потребама грађанства 1947. године, званично је основано предузеће названо по имену новосадског првоборца НОР-а Милана Џанића, а које ће у наредним деценијам израсти у гиганта „Новитет”.
- Првобитна прозиводња, која је подразумевала разну робу, није могла да обезбеди ни високу продуктивност, ни добар квалитет, који је домаће, а поготово страно тржиште, захтевало - каже директор Историјског архива Петар Ђурђев. - Заокрет је настао 1955. године, кад је напуштена израда рубља и мушке конфекције и када се предузеће определило за израду женске модне одеће. Испоставиће се да је то била исправна одлука јер предузеће временом постало једна од првих модних кућа у Србији. Отада и носи име „Новитет“.
Иако данас звучи сулудо, у оно време није било необично да се радници одрекну дела зараде како би саградили зграду која ће бити „њихова” и у којој ће радити.
- Одричући се дела својих личних доходака, радници су 1960. године одлучили да, у микроиндустријској зони на Футошком путу, подигну нову модерну фабрику. За годину и по дана, властитим новцем, „Новитет“ је добио нову савремену и техничко-технолошки добро опремљену фабрику - објашњава Ђурђев. – Наредне године за “Новитет“ су биле златне. Већ две године касније припојило му се предузеће за израду војне и цивилне одеће „Квалитет“, а број запослених се тада повећао са 350 на око 700. Потом му се 1978. године припојила трикотажа „Слован“ из Кисача, погон специјализован за израду сукњи и хаљина, док је “Новитет“ 1986. године изградио и нови погон у Сонти, где се запослило око 100 кројачица. Организовао је и модне ревије, а можда најпознатија је она на Тврђави из 1972. године коју је забележио објектив легендарног Павла Ђисалова.
Како објашњава Ђурђев производни програм обухватао је капуте, мантиле, костиме, јакне, блејзере, хаљине, сукње, панталоне, разне комплете, али се радила, додуше у мањој мери, и мушка конфекција и то капута и мантила. Све то је било пласирано преко трговачке мреже у целој земљи, а предузеће је располагало дестинама продавница у свим већим градовима у Србији.
- Реномирану одећу „Новитета“ радо су продавале све робне куће и конфекцијске радње у земљи, јер је била изузетно цењена међу купцима - каже Ђурђев. - У Новом Саду „Новитет“ је имао модну кућу на Булевару Михајла Пупина 4, бутик у Улици краља Александра 10, као и продавнице у Змај Јовиној 16 и у Светозара Марковића 1, а једна радња се налази код саме фабрике на Футошком путу 51.
Пре санкција „Новитет“ је две трећине својих капацитета искоришћавао за одећу која је пласирана у иностранству, пре свега у Западној Европи (Шведској, Немачкој, Француској), а конфекција је продавана и у Совјетском Савез, као и на Блиском истоку. Тешка времена учинила су своје, па је гигант једно време грцао у дуговима. Након укидања санкција Југославији 2000. године, склопљени се нови аранжмани за извоз женске модне одеће у Немачку, Словенију, Словачку и друге земље. Предузеће је 2004. године добило новог власника, компанију „Зекстра” из Београда. Тренутно је упослено само око 40 радника.
Према речима наших саговорника који су цео животни врек провели у овом предузећу, занимљиво је и следеће запажање:
- За немачко тржиште рађено је углавном мање одевних предмета, отприлике 500 комада - испричао нам је један од бивших радника „Новитета”. - Немци су имали обичај да прегледају сваки комад понаособ. Са друге стране, за руско тржиште шили смо много више одевних предмета, рецимо 5000. Али, Рус који је долазио у контролу имао је обичај да насумце издвоји само један од урађених. Ако је био добар, цела поруџбина би добила зелено светло за извоз. У супротном, враћен би би цео контигент!
С. Ковач
