Како је рекао вршилац дужности директора Карловачке гимназије Радован Ковачевић, та значајна образовна и културна институција настајала је и опстајала кроз време као израз опште националне свести српског народа у тадашњој Јужној Угарској, захваљујући труду, духовној и материјалној подршци њених оснивача, многобројним генарацијама предавача, ученика, донатора и свих оних који цене њен углед и значај.
"Од оснивања, Гимназија је имала мисију да задовољи и усклади две суштинске животне потребе српског народа на овим просторима", истакао је Ковачевић. Према његовим речима, прва је да схвати и одржи корак с културним и цивилизацијским токовима с другим народима у монархији, а друга да се сачува историјска свест и национални идентитет са свим својим битним обележјима, што је често било тешко.
"С друге стране, у њој никад није негован дух националне нетрпељивости и нетолеранције, што се потврђује чињеницом да су је похађали, осим Срба, Чеси, Словаци, Хрвати, Немци, Украјинци, Мађари, Румуни", каже Ковачевић.
Обављајући своју племениту мисију заједно са сомборском Учитељском школом, и нешто касније основаном новосадском гимназијом, Карловачка је постала, и кроз дуги низ деценија остала, чувено уточиште и училиште не само за Србе из Аустроугарске него и са ширег подручја – од Трста до Македоније, од Сентандреје до Црне Горе. И данас је Гимназија отворена свима и пружа предуслове за успешан и плодотворан педагошки рад.
У оквиру програма током којег су се ђаци дотакли значајних личности које су потекле из школе, уручена је награда ученици IV-6 разреда Даници Паповић за освојено прво место у лепом рукопису. Претходно је у холу отворена и изложба радова с ликовне колоније с почетка школске године.
Митрополит дошао „на ноге” Сабову
Прва српска гимназија, коју данас знамо под именом Карловачка гимназија, основана је 1. новембра 1791. године. Кључну улогу у том, за српски народ великом историјском догађају, одиграли су митрополит Стефан Стратимивовић и богати трговац Димитрије Анастасијевић Сабов. Чувши да Сабов, који није имао потомство, жели да остави неку задужбину, митрополит Стратимировић је са свитом, што није било уобичајено, дошао код богатог трговца кући и наговорио га да да новац за оснивање српске гимназије. Сабов је обећао 20.000 форинти, а сутрадан је митрополит сазвао народ, који је истог дана приложио 17.240 форинти, а накнадно још 1.860. Стратимировић је 4. августа 1791. поднео цару Леополду ИИ на одобрење основно писмо Сабова о намерама за оснивање гимназије. Већ 11. октобра стигло је одобрење.
З. Милосављевић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Сремски Карловци. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
