Осим што нам привлачи пажњу ова несразмера, питамо се ко су оне. Очекивано, има ту истакнутих драмских уметница, књижевница, научница, народних хероја, али и неких које су направиле невиђен искорак. Једна од њих је Илка Марковић, по којој је улица на Телепу добила име. Удовица пуковника Јеврема Марковића, стрељаног због учешћа у Тополској буни, остаће упамћена као атентаторка која је 11. октобра 1882. у београдској Саборној цркви покушала да убије Милана Обреновића.
Обучена у црно, извукла је оружје и са раздаљине од дванаест корака испалила хитац. Будући да је у томе била неискусна, Илка је промашила краља. Осуђена је на смрт 12. априла 1883. године за покушај убиства из личних побуда. Илка је затим помилована, али, док је боравила у пожаревачком затвору, неколико недеља касније пронађена је задављена у ћелији.
Анархисткиња Ема Голдман је још као дете развила пркос којим се жестоко опирала свим облицима угњетавања. Колико је била популарна говори и податак да је на турнеји широм Америке 1910. године 120 пута одржала говор пред укупно 25.000 људи. Нажалост, већину активистичког живота била је под надзором, безброј пута је хапшена, а последњих 18 месеци до изгнанства из САД провела је у затвору. Њеним именом названа је једна клисанска улица.
О Милици Томић се мало зна, будући да је остала у сенци оца Светозара Милетића и мужа Јаше Томића. Отац је имао велика очекивања од ћерке, па је остало забележено да ју је облачио као дечака и звао Милош. Добила је име по чувеној песникињи Милици Стојадиновић Српкињи. Са непуних 20 година, колико је имала када је Милетић заробљен, водила је целокупну његову кореспонденцију и објављивала прве политичке чланке. Покренула је и уређивала часопис „Жена” с намером да се бави свим питањима која се односе на живот жене. Неки је називају првом српском феминисткињом. Једина је Новосађанка од седам Војвођанки изабраних за посланике Велике народне скупштине 1918, кад су право гласа накратко добиле и жене. Њена улица је на Клиси.
У патријархалној средини друге половине 19. века права су реткост биле жене које су имале смелости да поставе многа питања у вези за својом еманципацијом. Може се рећи да њима припадају и сестре Нинковић, Милица и Анка, чија се улица налази у близини Новосадског сајма. Циришки универзитет, који су похађале као и Милева Марић Ајнштајн, био је плодно тло за ширење феминистичких и социјалистичких идеја. Марија Трандафил, Драга Гарашанин, Милка Гргурова, Олга Пенавин, Светлана Вранић, Милка Марковић и остале нису само пука имена на таблама.
С. Милачић
