Манифестација је почела говором оснивача фестивала и хора „Исон” Миодрага Близанца, који је истакао колико напредују из године у годину, подсетивши да су на првом концерту била само три посетиоца, те да их сада има много више. Након свечаног отварања, дечји хор заједно са публиком отпевали су химну и започели програм.
– Ми смо скупили децу различитих верских и националних структура, од старих особа па до маргинализованих група, то је била интересатна прича и доста се ствари дешавало, а за учешће у хору није била потребна никаква музичка надареност, нити да имаш слуха, ни глас, тако да је цела група хор деце без слуха, младих и свих осталих који желе да помогну у интеграцији и индивидуализацији младих са инвалидитетом – рекао је Близанац.
Хор „Исон” је прошле године прославио пунолетство и броји преко 5.000 наступа у земљи и иностранству, а ове године су конкурисали на међународним пројектима јер желе више да путују и учествују. С друге стране, фестивал слави 14. годину постојања и у оквиру тога успели су да организују више од 35 инклузивних хорова у целој Србији и региону.
– Широк је дијапазон свега што радимо, а фестивал, који је у почетку трајао пет дана, био је доста напоран и тежак. У последњих седам година раздвојили смо фестивал на 12 месеци, односно сваког месеца организујемо понешто, некад имамо гостовања из иностранства, некад ми будемо гости – појашњава наш саговорник.
У оквиру концерта хора наступали су солисти Кристина Јевтовић, Петра Спасојевић, Радован Недељков, Софија, Душан и Филип Близанац, уз музичку пратњу Дејана Хорвата и Саше Кочића.
Кристина Јевтовић кренула је да свира клавир са пет година да би због писања вежбала моторику пред полазак у школу, али је професорка открила да има таленат за музику. Од тада има више од 50 награда на међународним такмичењима, тренутно студира Музичку академију у Новом Саду и чланица је бенда „Рок апотека”.
– Ово ми је већ десета година како учествујем на фестивалу, сваки пут је ново иксуство и увек се повежемо са публиком, драго ми је што људи уживају у овоме, волимо ово што радимо и трудимо се да приредимо феноменалну атмосферу која ће остати дуго у сећању – рекла нам је Кристина.
Будући да се креће уз помоћ инвалидских колица, то јој представља проблем у раду и наступима, али углавном се људи труде да јој помогну. Како је додала, било је момената када је хтела да одустане, али је инспирацију проналазила код куће, слушајући музику коју воли, као и након сваког успешног концерта.
Упркос врућинама, атмосфера је била весела, било је родитеља који су дошли са својом децом, старијих људи који су концерт слушали седећи на оградама и степеницама, а сав прикупљен новац намењен је за санирање просторија Центра за социјалну заштиту у Шајкашу, одакле је целокупна идеја и настала.
Ј. Дамјановић
