Изложбу је организовало ЈКП „Зоохигијена и ветерина“ уз подршку Града. То је била јединствена прилика да пси мешанци покажу сву своју лепоту и посебност, а идеја је била и подизање свести о одговорном власиштву, удомљавање као начин решавања проблема напуштених паса, као и промена лоше слике о псима мешанцима.
Љубимци, њих око 150, такмичили су се у чак осам категорија: „Најклинци и клинцезе“, „Огледалце моје“, „Најдлакавац“, „Ал‘ се некад добро јело“, „Не питај ме за године“, „Мој гарави гари“, „Нико као ја“ и „Уши моје поносно носим“. Победник из сваке категорије прошао је у финале под називом „Ко је шмекер целог града“.
–Изложба има племенит циљ, а то је скретање пажње на ту врсту кућних љубимаца и промовисање удомљавања напуштених животиња – рекао је помоћник градоначелника Новог Сада Иван Силер, који је отворио изложбу. – Овде смо да заједно подижемо свест о одговорном власништву и да покушамо људима да приближимо псе мешанце као пожељне кућне љубимце.
Није тајна да Град годинама муку мучи с проблемом уједа паса луталица, односно да је један од градова који издвајају највише новца на тужбе због уједа паса који су напуштени и који се налазе на улицама, што значајно утиче на наш буyет.
– Циљ ове наше изложбе је да скренемо пажњу на неодговорно власништво, као и да што више напуштених животиња удомимо и приближимо их грађанима – истакао је директор ЈКП „Зоохигијена и ветерина“ Александар Бурсаћ. – Криви су они који животиње напуштају и избацују их на улицу, не желећи више да се брину о њима, а таквих је много. Процењује се да на улицама Новог Сада има некилоко хиљада напуштених паса. Решење су овакве манифестације, које су не само хумане него имају за циљ да едукују децу како да буду одговорни власници.
Победница такмичења Зорана Томић није крила срећу што је баш њен пас Ђоле однео победу, и то у чак две категорије.
– Ово је мој најлепши „Гарави гари“ и моја највећа љубав на свету – казала је Зорана. – Врло сам поносна на њега. Први пут учествујемо и одмах смо освојили награду. Једна од учесница такмичења била је и Сандра Зекић, чији Руни се такмичио у категорији „Огледалце моје“.
– Две године сам власник Рунија – рекла је она. – Видела сам га у прихватилишту „Зоохигијене“. То је најбоља одлука коју сам донела у последњих десет година. Он је савршен, захвалан је, толерантан. Научио ме је једној новој врсти обавеза и лојалности. Још нисам срела човека који може да пружи толико љубави!
С. Ковач
