Почетак модерне историје нашег града везује се за 1694. годину, када су Турци прогнани из ових крајева. Тадашња Рацка варош улази у састав Хабзбуршке монархије и постаје део војне границе великог царства.
Године 1718. готово читаво становништво села Алмаш, које се налазило између Темерина и Србобрана, пресељено је у Рацку варош, тако да се број становника знатно повећао. Град је тада имао око 4.500 становника, а будући да је био у саставу Војне границе, становништво је подељено на војно и цивилно. Временом се град развијао, а статус слободног краљевског града откупљен је од царице Марије Терезије 1748. године у Бечу за нешто више од 80.000 рајнских форинти. Поводом тога је 1. фебруара 1748. године објављен Едикт, у којем је наведено да се тадашње име Петроварадински шанац мења у Нови Сад.
На плану из 1745. године уцртан је и трг Аuf den Platz, део испред данашњег Владичанског двора, као и Алмашки крај и Алмашка црква с гробљем, али улице нису убележене. Обележене су православна Николајевска и Римокатоличка црква у центру града, као и гробља поред њих, те Саборна црква и школа поред ње.
Музеј Војводине има изузетно вредну збирку катастарских планова, географских и војних карата, а најстарија карта у збирци је план Петроварадинског шанца из 1745. године који је израдио војни инжењер А. Калтшмит. На плану се виде уписане улице, две на српском језику, једна на мађарском и преосталих шест на немачком. Улица Златне греде и Велика чаршија, данашња Пашићева, уписане су на српском језику, Ракоцијева, односно део Улице Стевана Сремца, уписана је на мађарском, док су остале на немачком језику: Хауптгаше (Главна алеја, данашња Змај Јовина улица), Пиаза (Светозара Милетића), Ауф ден Брüцкен (данашња Дунавска, од мостобрана ка граду), Магазингаше (сада Железничка улица), Футакер Гаше (Јеврејска улица) и Гренз Гаше (сада Булевар ослобођења, део око Футошке пијаце).
С. Ковач
