Због повољног односа изграђених и зелених површина, за Ново насеље, односно како је почетком деведесетих година названо – Бистрица, слободно се може рећи да је грађено по мери човека. Без обзира на удаљеност од центра и других квартова, јавни градски саобраћај задовољава потребе становника, а највећи недостатак заправо је паркинг-простор, те урбанисти предлажу градњу седам јавних гаража, као и две у блоковима између Булевара Европе и Детелинаре.
Објекти за паркирање возила предвиђени су у Улици браће Дроњак (Су + П + 3 + паркирање на крову, капацитета око 50 паркинга по етажи), Станоја Станојевића (приближно 85 места по етажи), на углу Булевара Јована Дучића и Булевара кнеза Милоша (Су + П + паркирање на крову, око 115 места по етажи), као и у Партизанских база (Су + П + паркирање на крову, с око 60 паркинг-места). Три гараже су планиране и у блоку уз продужетак Бате Бркића с око 105, 80 и 70 паркинг-места, као и још једна у блоку Бате Бркића и Анђе Ранковић, капацитета око 55 места. Осим тога, биће изграђене и подземне гараже између Новог насеља и Детелинаре, и то у блоку између Булевара Европе и улица Корнелија Станковића, Веселина Маслеше и Јанка Веселиновића, капацитета око 160 места по етажи, односно између Булевара Европе и Хаyи Рувимове, Веселина Маслеше и Јанка Веселиновића, с приближно 350 паркинга по етажи.
Предшколска установа за око 300 малишана планирана је у Улици Милеве Марић, а једноспратни објекат имаће око 3.000 квадратних метара. Основне школе с по два спрата предвиђене су у западном и источном делу Новог насеља, односно у Улици Момчила Тапавице за око 800 ђака (до 450 у смени), и нешто већа, за 900 ученика, у блоку улица Стојана Новаковића, Ђорђа Никшића Јохана и Милана Јешића Ибре. У источном делу, у близини основне школе планирана је и средња, максималног капацитета 1.300 ученика, а на површини од 1,71 хектара биће смештена зграда с три спрата.
Осим градње нових образовних установа, остављена је могућност за проширење старих.
О недостатку културног центра на Новом насељу већ дуго се прича, док је изградња базена у том делу града постала урбана легенда. Урбанисти предлажу да, уместо барака, на углу Бате Бркића и Сељачких буна буде изграђен култури центар с два спрата и поткровљем, а у близини тог објекта, на углу улица Браће Дроњак и Сељачких буна, планиран је двоспратни комплекс центра за породични смештај и усвојење.
Спортски центар предвиђен је уз Булевар Јована Дучића, пошто се ту већ налазе терени и објекти тениског центра, као и Фудбалски клуб „Младост”, који ће, како је планирано, добити нову управну зграду, али и трибине и билетарницу на стадиону. Осим тих садржаја, у источном блоку је предвиђена градња отворених и затворених базена на углу Булевара Јована Дучића и продужетка Улице Бате Бркића, док ће у западном бити универзална хала, са спортско-пословним садржајима.
Планом који је на увиду, биће задржан концепт уређења Новог насеља као стамбене зоне у полуотвореним блоковима, те је у складу с тим планирана реконструкција Тозиновца, или Малог Сателита, формирањем блокова вишепородичног становања. Сателитске пијаца ће бити реконструисана и проширена, а породично становање остаје заступљено у четири блока у југоисточном делу простора, између Улице Стевана Христића и Булевара Јована Дучића.
Висина објеката на Насељу је у распону од три (П + 3) до 14 спратова (П + 14), с тим што преовлађују зграде с четири до пет етажа. Зоне општеградског центра налазе се уз главне саобраћајнице, Булевар Јована Дучића, Футошки пут и Булевар Европе. Планирана спратност таквих објеката креће се од једне етаже (П + 1) до десет (П + 10), с могућим висинским реперима до 20 спратова (П + 20) на потесу уз Булевар Европе.
Нова полицијска станица биће смештена у Улици Бате Бркића, а на углу Булевара Слободана Јовановића и Улице Радомира Раше Радујкова планиран је завршетак Православне цркве с парохијским домом уз Улицу Бранислава Бороте, као и Светосавским домом уз Булевар.
План Новог насеља на увиду је до 29. јануара и у том периоду могуће га је погледати на сајту ЈП „Урбанизам” и сваког радног дана 9 до 14 часова у просторијама тог предузећа на Булевару цара Лазара, али и у МЗ „Гаврило Принцип” на Булевару Јована Дучића 3, као и у МЗ „Бистрица” у Улици браће Дроњак 11. У дигиталној форми материјал је доступан и на званичним интернет адресама Града и Скупштине, а писане примедбе и предлози подносе се, док траје увид, Градској управи за урбанизам и грађевинске послове у Школској 3.
Када је реч о саобраћајној инфраструктури, предвиђена је изградња четири коловозне траке, две по смеру, у Улици Сомборска рампа, и то на делу између улица Борислава Пекића и Драгослава Срејовића. Осим тога, планиран је продужетак Сомборске рампе, као и повезивање Улице Анђе Ранковић с Улицом Стевана Христића, али и Улице Антона Урбана с продужетком Бате Бркића. Нове саобраћајнице биће изграђене и у оквиру блокова у североисточном делу насеља (Милана Јешића Ибре, Радомира Раше Радујкова, Булевар Европе и Булевар војводе Степе).
Будући да је Булевар кнеза Милоша део државног пута и да туда саобраћа велики број тешких теретних возила, урбанисти сматрају да ће проблем с интензивним транзитним саобраћајем бити решен изградњом обилазнице око Бегеча, Футога и Ветерника.
План предвиђа и изградњу пешачко-бициклистичке пасареле преко Булевара Европе, која би, како је наведено, требало да омогући безбедну и комфорну везу становника Новог насеља и Нове Детелинаре. Пасарела ће бити смештена између Улице Косте Рацина на Детелинари и планираног зеленог коридора на Новом насељу. Од пасареле, односно Булевара Европе па све до Улице Сомборска рампа, планиран је „зелени рекреативни коридор” с бициклистичким стазама, тротоарима, трим-стазама, парковима и пратећим спортским садржајима.
У зони уз Булевар Европе, односно између Новог насеља и Детелинаре, северно од Ранжирне станице и Улице Радомира Раше Радујкова, већ је почело уређивање парка, што би, по урбанистима, требало да реши проблем недостајућих зелених површина на Новој Детелинари. Осим тога, уређене зелене површине, као и тргови, планирани су на још неколико места на Новом насељу, у блоковима зграда и око комплекса јавних служби и установа.
Ј. Вукашиновић
