Тада јој је сестра дала креативну идеју да ручно осликава чарапе акрилним и текстилним бојама, а данас се овај накит за ноге може пронаћи у „Уникатном кутку”.
Како изгледа процес осликавања и колико траје?
– У почетку ми је требало много времена да савладам технику осликавања. У једном моменту сам чак покушала да штампам слике, али то није успело, па сам се вратила ручном раду. Користим акрилне и текстилне боје у зависности од конкретног дизајна. За тамније чарапе треба више времена и боје, а за светлије мање. За цео процес осликавања и сушења једног пара потребно је од три до пет дана, а некад и више, с обзиром на то да имам два сина и много других обавеза. Тешко је, поготово када човек ради нешто за себе, али ја апсолутно уживам у томе што радим.
Одакле добијате инспирацију за дизајн?
– Кренула сам, нажалост, са неком комерцијалом, али видим да то иде: усне по целим ногама, што је ефектно а једноставно, разни цветови, слике познатих уметника, као што је Климтов „Пољубац”, звезде попут Мерлин Монро, али и Бети Буп, која се, иако је цртани лик, можда и највише продаје. Добре су и црно-беле варијанте, разни текстови и просто нешто што је једноставније, а обавија целу ногу.
Ко највише поручује ваше чарапе?
– Најчешће су то жене од 35 и више година које имају самопоуздања да носе тако нешто, њима је то као неки накит за ноге. Међутим, даме поручују и за своје фрајере, тако да сам осликавала и краће чарапе за мушкарце. Радила сам поруyбине и за свадбе, поклоне за годишњице брака и свакакве. Неке идеје су ми у почетку биле боже ме сачувај, али су на крају направиле добру причу и то ми је најдраже.
Н. Шолаја
