Чини је више од стотину мапа и графика, различитих димензија, времена и квалитета израде. Свима њима заједничко је једно – на њима је приказан Нови Сад или пак подручје на ком је настао, ако је реч о онима из времена пре оснивања Српске Атине. Карактеристично за колекцију др Душана Јовановића је и то да је већина експоната изложена по зидовима његовог дома на углу Грачкошколске и Пашићеве улице, док ће и онај други део то ускоро бити када се оконча урамљивање.
– Упустио сам се случајно у овај хоби пре више од 30 година – открива за „Дневник“ почетке свог колекционарства др Душан Јовановић. – На то ме је подстакла мапа коју сам на тавану куће пронашао. Од тада нисам пропуштао прилику на путовањима по земљи и иностранству да трагам за мапама, а после и графикама на местима на којима се до њих може доћи. Већином потичу из антикварница у Бечу, Будимпешти, Прагу, Берлину. Поједине сам налазио код букиниста у Паризу поред Сене, у Лисабону, Лондону, Цириху, Риму, Венецији. Где год бих се нашао, трагао сам за антикварницама и када их пронађем, обавезно сам улазио и гледао да ли има нешто од мапа. Ако ми се нешто учини интересантним, а повољно је за џеп, куповао сам.
При томе, наглашава, најважнији критеријум јесте да на њима буде Нови Сад - сам или као део Војводине, Мађарске, Аустроугарске, Србије, Балкана, Европе, мању улогу игра то да ли је мапа високе или ниске резолуције.
– Приказ Новог Сада и околине, али и Војводине уопште у прошлости је оно што ме занима – додаје др Јовановић. – На великом броју мапа може се наћи потврда да је Војводина настала на подручју Панонског мора, јер је била пуна бара. Те баре су онемогућавале с једне стране нормалан живот, а с друге и пољопривреду. На северу су Суботица и Сомбор далеко раније настали од Новог Сада. Марији Терезији припадају заслуге за одводњавање и претварање барског земљишта у плодно, пољопривредно. На њима се лепо може пратити настанак и развитак градова и места прво поред река - Дунава, Тисе и Саве, а после, како се земљиште исушивало, и на тим новим просторима.
Најстарија мапа из Јовановићеве колекције је из 1595. године. Радио ју је познати израђивач мапа Абрахам Ортелијус. Најмлађа је из доба Краљевине Југославије. Јовановић поседује и примерке из „новијег доба“, али граница његовог сакупљања је Први светски рат.
– Њихова цена се креће од неколико евра до неколико хиљада евра. Цена зависи и од године настанка, од аутора, међу којима су најпознатији Ортелијус, Меркатор, Корда, квалитета мапе и у ком тиражу је рађена. Не бих знао да кажем која је најскупља коју поседујем, али имам неколико релативно скупих. Већина води порекло из Беча и Будимпеште – објашњава и додаје да постоји још пуно изузетно вредних мапа које нема, а волео би да их има.
Проф. др Душан Јовановић седма је генерација Јовановића у Новом Саду, који потичу из Лике. Како сам каже, у време Марије Терезије, ко је имао два сина, једног је морао да пошаље на границу. Тако је његов предак служећи на граници доспео у Голубинце, одакле је после прешао у Нови Сад и скрасио се у Златној греди. Његови потомци су купили кућу на углу Грчкошколске и Пашићеве у којој данас Душан Јовановић живи. Брат првог Јовановића који је постао Новосађанин био је владика лички и столовао у Карловцу, где је и сахрањен.
Каже да су то мапе Новог Сада из периода његовог настанка, које су врло ретке, ручно рађене и веома их је тешко наћи. Углавном се налазе по музејима. Признаје да би радо купио, ако наиђе на коју такву, уколико му цена буде одговарала. Да повећа збирку.
– Историчари ми кажу да имам велику и значајну збирку. Овај мој хоби изненадио је људе из света медицине коме и сам припадам, али показују велико интересовање за колекцију и стално ми постављају питања у вези са историјом места у ком живе – наводи наш саговорник.
Тридесетак мапа и графика први пут ће бити изложен погледима јавности изван његове куће, у „Прометејевој“ галерији у Новом Саду на рођендан града, 1. фебруара. Углавном ће то бити мапе, мањим делом графике, међу којима је пуно интересантних. По његовом мишљењу, таква је графика која приказује језгро Новог Сада са пијацом која се налазила у самом центру, на тргу. На њој се види и стара католичка црква, која је постојала на месту садашње Жупне цркве имена Маријина илити катедрале. Биће изложена и графика на којој je Саборна црква. На једној малој графици да се приметити и његова кућа, која се није битно изменила у односу на време настанка.
Жеља му је да за све мапе направи регистар са подацима када су настале, где и ко им је аутор. Планирао је да то уради пошто оде у пензију, али како је наставио да ради хонорарно, није још увек нашао времена за тај посао. У припреми за изложбу у „Прометеју“ захваљујући ауторки поставке др Гордани Петковић изложени експонати ће то имати, па њему остаје да испише за остатак.
Зорица Милосављевић
