Иако се многи определе за сок, нешто слатко или цигарете, и даље су најпосећеније градске ризнице хлеба и осталог пецива, које су углавном штурог простора, па су сасвим недовољне за огроман број преморених тинејџера.
Зато, нажалост, сваког дана можемо да уочимо неколико групица средњошколаца како ужинају „с ногу”, и то не само док стоје, већ и у ходу, што им даје на времену да дођу до школе пре звона. Многи сматрају овакву исхрану некултурном, нарочито Јапанци и Италијани, који чак у неким градовима (нпр. Фиренца) кажњавају оне које затекну да ручају на улици.
Али занемаримо друге културе, јер и у овој нашој то није леп манир, не само због смећа које се појави на улицама након таквог оброка, него и због нездраве исхране и недовољног жвакања. Уколико наши ученици немају адекватан простор где ће ужинати, нека бар прате стару народну: Седи и једи као човек! Ал’ не на ’ладном бетону...
Александар Чегар
