Након пет година, током којих је са колегом Стахињом Малиним одгајао, производио и продавао ове несвакидашње трајнице, поседује пластеник у Чортановцима, у ком их тестира, примењујући научна истраживања, пристигла из Аргентине, Гватемале...
Ове цветнице размножавају се деобом, а постоји 600 различитих сорти, од којих је једна, Краљевска ваздушна биљка, заштићена врста. Љубитељи биља и цвећа могу да их приуште по цени од 500 до 1.500 динара, преко Инстаграм профила „Фамилиа”, као и у ТЦ „Лупус”.
У каквим условима живе и развијају се ваздушне биљке?
– Оне из ваздуха упијају хранљиве материје и влагу. Пошто их ми држимо у кућним условима, неопходно је да их орошавамо два-три пута недељно. Температура која у стану одговара нама, такође, прија и њима, а то је углавном од десет до 35 Целзијусових степени. Ми смо их у пластеницима држали и на шест степени зими, али и лети на 40. Редновно их тестирамо.
Како сте чули за ваздушне и биљке и где их набављате?
– Сасвим случајно сам чуо за њих. Пре пет година мој друг је при посети Енглеској уочио ове биљке у кафићима, па ми је пренео утиске. Ја сам се сетио Страхиње који воли биљке и заједно смо почели да развијамо посао. Једна од линија набавке је Гватемала, а до њих смо дошли веома тешко. Када се овде некоме обратимо за помоћ, нико ништа не зна о њима, ни Министарство, ни факултети. Сада једна моја познаница ради први дипломски рад на нашим просторима чија су тема ове биљке.
Колико су ове биљке тема научних истраживања?
– Тренутно радимо научна истраживања у сарадњи са Природно-математичким и Пољопривредним факултетом. Они преузимају, проучавају и преводе истраживања настала у Аргентини и Гватемали, где оне и расту, а ми их примењујемо на биљке. Земље у којима расту користе их и за процену загађености ваздуха. Пошто такве биљке упијају све хранљиве материје из ваздуха, исто тако апсорбују и лоше ствари. Постављају се и поред фабрика, те после неког времена спаљују. Узорци из њиховог пепела говоре колико у ваздуху има, на пример, тешких метала, те се оцењује степен загађености.
Текст и фото: Д. Клашња
