У склопу обнове војне зграде, која је због дугогодишњег неодржавања у веома лошем стању, предвиђени су грађевинско-занатски и конзерваторско-рестаураторски радови на уличним фасадама. Уговор вредан готово 12 милиона динара, с ПДВ-ом (11.974.560), још увек није потписан, а рок свих радова је два месеца, од увођења извођача у посао.
Сређивање касарне у Улици војводе Бојовића почетком новембра најавио је градоначелник Милан Ђурић, који је подсетио да је тај објекат изграђен крајем 19. века, те да и данас плени пажњу посетилаца.
– Касарна у Улици војводе Бојовића је важан сведок градитељског наслеђа јавних објеката у Новом Саду – објаснио је Ђурић у објави на друштвеним мрежама. – Касарна чува сећање и на бројна погубљења, а Град је, у циљу заштите културне баштине, одвојио 12 милиона динара за реновирање фасаде.
Као споменик културе, касарна има статус објекта под претходном заштитом, а значајна је и као спомен-обележје на стрељане антифашисте у Другом светском рату и као место страдања Новосађана у рацији 1942. године, о чему сведочи табла на фасади зграде.
На ситуационом плану уцртано је седам објеката, а толико их је и изграђено, с тим да су основе три двоспратнице постављене на регулацију улица Војводе Бојовића, Вука Караџића и Лукијана Мушицког. Од свих објеката у некада војном комплексу највише пажње привлачи управна зграда постављена на улицу, чија је обнова планирана.
Уговором склопљеним 1922. године између новосадских власти и Команде Прве армијске области, Мостобран је уступљен граду, док је град војсци предао касарну Краља Петра у Улици војводе Бојовића и још неколико других касарни, објеката и плацева. У Новом Саду су, у последњој деценији 19. века, изграђена иначе два велика објекта те врсте, пешадијска касарна у продужетку Лебарског сокака (Милетићева улица), данашња Улица војводе Бојовића, и хонведска касарна у Футошкој улици на тадашњем излазу из града.
Како се из спецификације, објављене на Порталу јавних набавки, може приметити, обнова управне зграде подразумева замену оштећених и деградираних елемената фасаде, рестаурацију и конзервацију вучене и декоративне малтерске пластике.
„Обијају се површине дотрајалог и оштећеног малтера до здраве подлоге – опеке код уличних фасада. Ново малтерисање изводи се искључиво фабрички справљеним малтерима који су, по свом саставу, техничким карактеристикама и својствима, намењени реновирању историјских објеката. То подразумева и демонтажу и поновно враћање олучних хоризонтала и вертикала на делу објекта где су нови и очувани олуци, односно израду нових олучних вертикала и хоризонтала на делу где су дотрајали”, објаснили су из Завода за заштиту споменика културе у конкурсној документацији и напоменули да се комплетна фасада завршно фарба квалитетном високо паропропусном силикатном бојом у минимум два тона по избору конзерваторског надзора.
Ј. Вукашиновић
