Реч је о зборнику радова са округлих столова, одржаних између 2014. и 2017, посвећених поезији, прози, књижевној критици и есејистици, драмској књижевности, као и књижевности за децу. „Одабрали смо ауторе који су компетентни, који познају српску савремену књижевност, који о њој пишу књиге, огледе, расправе и друге прилоге, а од њих већина на факултетима предаје или у институцијама изучава задату област. То је важно истаћи, јер је у нашем времену завладао манир да о књижевности пишу сви, да су најгласнији самозванци и полуобразовани, чија је главна особина шћепанмалска а домет једнодневни или недељни”, речи су уредника зборника, академика Мира Вуксановића.
Поглавље о савременом српском песништву отвара професор емеритус др Славко Гордић, који је своје саопштење закључио речима Николе Милошевића да се „сем у поезији, ништа не догађа”. Публикована су излагања о овој теми и проф. др Бојане Стојановић Пантовић, др Ђорђа Деспића, Тање Крагујевић, као и лауреата Змајеве награде Матице српске др Драгана Хамовића, који је у свом слову, између осталог, навео да је одлика главнине прве поставе песника нашег доба, од Попе и Лалића до Бећковића, Тадића и Тешића, рехабилитација традицијских текстова, односно окренутост националном наслеђу „по призиву језика коме су потчињени”. О савременој прози свој суд су изнели књижевни критичар др Марко Недић и професори Радивој Микић, Петар Пјановић и Јован Делић, који ауторитативно упућује да су њена „задата и договорена међа” два модерна класика: Иво Андрић и Милош Црњански. „Обојица су највиши ниво; обојица су загледани у таму историје и у своје време; с њима су почели процеси који још трају; обојица су песници”, речи су др Делића. Када је, пак, реч о поглављу посвећеном критици и есејистици, своја виђења овог сегмента српске књижевности дали су проф. др Милан Радуловић, проф. др Саша радојчић, мр Марко Паовица, др Соња Веселиновић и др Игор Перишић
Завршни део зборника посвећен је драмској и књижевности за децу, па се тако проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић посветила драмским текстовима насталим у другој половини 20. века, док је театролог др Светислав Јованов фокус ставио на период 2000-2015, делећи у том раздобљу написане комаде на четири оријентације: трагикомички, постмодерни, постмодерно-критички и критички модус. Две посматране области у свом је излагању „Српска драма за децу данас” повезао др Миливоје Млађеновић, др Јован Љуштановић је акценат ставио на анализу последње три деценије домаће дечје књижевности, где је, како вели, „било мало страшних ’лафова’, али зато обитава довољан број већих и мањих зверки”, а дометима на пољу српске савремене поезије и приповедне прозе за децу и младе посветио се и проф. др Зоран Опачић.
„Књижевност је уметничка творевина која настаје на необјашњив начин, живи, расте и шири се без ограничења, промиче као река с притокама, понире и појављује се изненада, па је сваки покушај временског прогнозирања за њено трајање ризичан, непоуздан, једноставно непредвидив. У томе је снага књижевности и језика којим је проговорила. А народ без неговане књижевности је као шума без лишћа”, порука је академика Вуксановића. Подсетимо, низ тематских округлих столова у Огранку настављен је пре десетак дана и у фокусу је имао дело Милоша Црњанског поводом 125. лета од његовог рођења, а зборник саопштења са тог скупа биће објављен до краја године.
М. Стајић
