Тако, на пример, за 750 мл течног сапуна на пијацама треба издвојити између 200 и 290 динара, док цена исте те козметике у продавницама и познатим дрогеријама, у зависности од произвођача варира, од 450 до чак 650 динара. Премда се и у продавницама козметика може пазарити јефтиније уколико се налети на добро снижење.
Цену не диктирају само брендови већ и продавнице, будући да смо се и сами уверили у разноликост цена у неколико радњи. Шампони од 350 мл најпознатије марке на пијацама коштају око 160 динара, док у продавицама и дрогеријама за исте треба издвојити око 400. Управо се због тога код купаца може јавити сумња да козметички производи који се доста јефтиније продају на пијацама нису истог квалитета и садржине као они у продавницама.
Како смо разговарајући с трговцима на пијацама сазнали, козметика се углавном набавља у Мађарској, а из Министарства трговине, туризма и телекомуникација поручили су за наш лист да је формирање цена свих производа, па и козметике, слободно, односно зависи од тога колику ће трговац применити маржу.
Новосађанка Кристина Ивковић казала нам је да козметичке производе углавном купује у дрогеријама, а понекада и на пијаци.
„Нисам приметила неке велике разлике, сем тога да су поједини производи поприлично јефтинији на пијаци, што је велики плус за њих. Не могу да кажем да је квалитет козметичких производа на пијаци слабији од оног у продавницама, али ипак радије их купујем у дрогеријама јер се осећам некако сигурније. Могуће да је то због саме атмосфере која влада на пијаци, где сви бучно нуде производе, док у продавници имам свој мир и време да полако одлучим“, објаснила је Кристина.
Пошто се на пијацама козметика продаје уз различите прехрамбене производе, упитали смо директора ЈКП „Тржница” Душана Бајића да ли је то дозвољено. По његовим речима, козметика не сме да се нађе на тзв. зеленим тезгама, на којима се продају свежи прехрамбени производи, што се, по његовој евиденцији, и не дешава.
„На кондиторским тезгама, где се између осталог продаје запакована храна, дозвољено је продавати козметику“, каже Душан Бајић, додајући да наплаћивачи три пута сваког дана обилазе све тезге, а шефови пијаца једанпут или двапут у току дана обилазе новосадске пијаце.
Квалитет козметичких производа контролише Санитарна инспекција. Тако је Покрајинска санитарна инспекција лане надзирала 16 индустријских објеката за производњу предмета опште употребе (ПОУ), као и 50 занатских објеката за производњу ПОУ, под којима се у погледу здравствене исправности подразумевају, између осталог, и средства за одржавање личне хигијене, негу и улепшавање лица и тела, као и средства за одржавање чистоће. Ипак, како су казали у Покрајинском секретеријату за здравство, прописи који регулишу евиденције и извештавања у области санитарног надзора ПОУ воде као јединствену категорију, не издвајајући поткатегорије, попут козметике.
„Констатован је висок ниво усаглашености пословања тих субјеката с прописима, из чега проистиче утврђивање незнатног степена ризика.Контролисано је 86 објеката за промет ПОУ на велико и 1.712 за промет ПОУ на мало, за које је утврђен незнатан ризик“, казао је помоћник покрајинског секретара за здравство др Рајко Булатовић.
В. Бијелић
