Поред богате трпезе, посебно место у обичајима пред Ускршњи пост имали су и маскирани опходи. Прерушавање је било познато код већине етничких заједница у Војводини. Док се у неким местима и даље негују, у многим су заборављени, а време њиховог одржавања је зависило од црквеног календара.
- Заједно с мојим колегама педагозима и етнолозима покушавам да овом манифестацијом отргнем од заборава покладне обичаје - рекла је виши кустос и педагог из Музеја Војводине Слађана Велендечић. - Њихова основна функција је била да смехом, буком и стављањем маске искористимо моћи које иначе немамо у свакодневном животу и тиме отерамо зиму и помогнемо да почне нови вегетативни циклус. Тако ћемо уз добру забаву моћи да упловимо у период мировања када започне Ускршњи пост.
Маска је одувек била реквизит у народним обредима, нарочито у зимском циклусу и почетком пролећа, а веровало се да помоћу њега маскирани добија моћ у доба када сунце побеђује сурову зиму. Тако су и ученици другог разреда ОШ „Доситеј Обрадовић”, добили снагу да се суоче са одлазећом зимом, па су се сви дечаци маскирали у витезове, а девојчице у цвеће.
- Сви моји другари су витезови, неко има оклоп, неко мач, а сви имамо штит - казао је деветогодишњи Лазар Ристић, који је ипак истакао жељу да ће бити фудбалер када порасте, иако се маскирао у витеза. Сличне планове има и његов другар Никола Милићевић, коме није било врућина испод огромног „гвозденог” оклопа и великог дрвеног штита, да са одлучношћу каже чиме ће се бавити када отера зиму.
Ученици из ШОСО „Милан Петровић” направили су креативне маске мислећи на сличну тематику - у намери да победе зиму. Наставница Ружа Шарић истакла је да су се деца прерушила добра страшила, као и у витезове који су другари с њима.
- Заједничким снагама чувају све наше људе, биљке, животиње и оно што је најважније, они су јако добри, имају племенита срца. Сваке године учествујемо и наши ђаци су задовољни што су део ове манифестације - објасника је наставница.
Осим организованих група које су чиниле најмлађе групе из ПУ „Радосно детињство” и приватних вртића, као и оне из основних школа, било је неколицина ђака из Гимназије „Светозар Марковић” који су се радовали Машкаради.
Међу њима су били Урош Тодоровић који се прерушио у хавајску продавачицу магле, његов другар нашао се у улози арапског шеика, а остали гимназијалци такође су имали занимљиве идеје тако да су се маскирали у жестоке момке са београдског асфалта и француске уметнике.
Након шетње до салетле у Дунавском парку, учесници и гости Машкараде су се забавили уз музику и традиционалне крофне, а касније су додељени пехари свим маскираним, иако је било у плану да буду награђени само они који су најуспешнији.
А. Чегар
