На тај начин они су, заједно са професоркама Светланом Војводић, Милицом Дебелицом и Иваном Томић, дали свој допринос овогодишњој титули нашег града као Европске престонице културе и у том духу организовали приредбу посвећену животу и делу људи који су оставили неизбрисив траг у српској књижевности, као и историји ових крајева.
- Програм смо заокружили музичком нумером Ђорђа Балашевића, који је симбол Новог Сада, и мислим да смо оправдали епитет нашег града који називају „Српска Атина“ и стециште је свих уметника у тешком времену – објаснила је једна од организаторки приредбе, професорка књижевности Милица Дебелица. – Ученици су нам у свему много помогли, сматрам да смо спојили лепо и корисно, те да су и они нешто научили. Као професори српског језика и књижевности, настојимо да повежемо живот, историју и културу. Негујемо култ уметности, ђаке водимо у позориште и мењамо имиџ Машинске школе јер, иако већину наших ученика чине дечаци, то не значи да нису присталице културе и уметности.
Ученици су, кроз стихове и музику, представили личности Лазе Костића, Јована Јовановића Змаја, Бранка Радичевића, као и Светозара Милетића.
- У оквиру програма приказао сам лик господина Милетића, који је одржао један изузетно значајан говор за наш народ како би га ујединио са остатком Срба – наводи ученик треће године Василије Васић. – Поред тога што се школујем на смеру техничара за роботику, одмалена сам волео глуму и да се уживим у друге улоге, а овог пута ми се указала прилика да то покажем и пред другима. Интересује ме и књижевност, те у слободно време пишем једну причу, која полако прераста у роман. Надам се да ћу је једнога дана завршити и објавити. Програме попут данашњег значајно је организовати, пре свега, због нас самих. Већина млађих и не зна пола историје, а важно је схватити колико је наша историја богата.
Жељу својих професора да на другачији начин прикажу машинце потврђују и други ученици, који се налазе, како неки имају обичај да кажу, на крају једног од животних поглавља и иза њих су четири године проведене у Средњој машинској школи.
- Откако сам уписала ову школу, учествујем у свим културним манифестацијама које она организује – потврдила је чланица драмске секције и матуранткиња Сања Бабић. – У овој школи, осим склоности ка машинству, деца могу да открију још неке таленте у области уметности и културе. Конкретно, ја волим глуму и музику, а сматрам да је у свакој школи значајно организовати културне програме јер су важни за образовање, као и за то да би генерације које долазе знале своју историју и неговале традицију.
Б. Павковић
