Као и сваке године, Покрет горана Новог Сада припремио је пакет знања и могућности за све посетиоце различитих узраста.
Да манифестација не поставља само трендове у области хортикултуре већ и скреће пажњу на важне теме у области заштите природе, урбане екологије и образовања за одрживи развој, потврдио је домаћин манифестације – председник Покрета горана Новог Сада Петар Виђикант.
Велико ми је задовољство што се у данима кад се обележавају Светски дан шума и Светски дан вода отвара „Новосадско пролеће”, рекао је Виђикант.
Сигуран сам, додао је, у то да ће многи суграђани нешто научити, купити и улепшати град да би током целе године био диван као што је данас.
У своје име, али и у име градоначелника Милоша Вучевића, чланица Градског већа за урбанизам и заштиту животне средине Мирјана Раденовић поздравила је присутне, званично отворивши манифестацију која је постала прави бренд Новог Сада, и додавши да је Град од самих почетака пуноправни партнер организација које окупљају горане широм Војводине.
Жељно ишчекујући нове боје и мирисе у својим вртовима и на терасама након зиме, бројни суграђани бирали су квалитетне саднице из богате понуде. За не тако вичне нези биљака, ту су багдадске руже и кактуси у цвету, које на „Новосадском пролећу” већ 15 година излаже породица Комношан из Банатског Новог Села, а коштају од 150 динара навише.
Велики избор цвећа, међу којим су мушкатле, вербене, јадранске лепотице, нарциси, лале, зумбул, разне перене и друго, изложила је и Снежана Јелић са Сајлова. Код ње посетиоци могу купити саднице по ценама за свачији џеп, али и добити покоји савет о узгајању.
Пред посетиоцима „Новосадског пролећа” је и инсталација сачињена од писаћих машина и фотографија коре дрвета у несвакидашњем формату, која се може читати на више начина. Аутор – фото-репортер листа „Дневник” Слободан Шушњевић, назвао ју је „Испод коре сан”.
Једно од мојих тумачења поставке је да свако дрво има толико прича да их писаћа машина може бележити вековима, рекао је Шушњевић.
Како је додао, мало рационалније и деци ближе објашњење је да се од дрвета прави папир, који ће потом ући у писаће машине. Човек посматра само површину, чак и њу не загледајући. Отуда моја жеља да се направи фотографија која ће пружити нов поглед на нешто што је тако ординарно. Прича да је испод коре софтвер који беспрекорно ради већ стотинама хиљада година научно је утемељена. Корење и хифе гљива су прави интернет, преко којег дрвеће комуницира и чак помаже једно другом да преживи, шаљући хранљиве материје, казао је Шушњевић.
С људима из Покрета горана Новог Сада наш колега зна се од деведесетих година прошлог века, када је копривић, њихов заштитни знак, фотографисао у различитим фазама током 12 месеци.
Тада смо „намирисали” да нам је то заједничка сфера интересовања, додао је Шушњевић.
Сматрам, поручио је, да они имају најозбиљнији приступ у едукацији младих, а у њиховим дечјим радионицама посебно уживам.
Младе запослене жене, које немају много времена, траже отпорне собне биљке, казала је она.
Како је додала, њена препорука је земија, која не захтева много светла нити заливања.
Орхидеје су већ постале стандард и увек се траже као поклон, али од силне љубави и бриге, власници их превише заливају па тај прилично скуп цвет брзо пропадне. Правилно би било потопити га са саксијом на пола сата једном недељно у воду и оцедити, па неће бити проблема, каже наша саговорница.
Породица Димитријевић из Деспотовца бави се цвећарством више од четири деценије и узгаја углавном биљке које не мрзну, а трају минимум 50 година, од јапанске јабуке каки, кивија, мандарина, јапанске крушке наши и сибирског лимуна, до индијског јоргована и кане. Тајна је у томе што су све засађене у шумској земљи ради отпорности на болести.
9.30–12: радионице за предшколце и основце „Бистар као вода”, које у Еко-кутку организују „Воде Војводине”;
11 сати: предавање „За чистије и зеленије школе у Војводини” у Амфитеатру, поводом десет година програма Покрајинске владе, Фондације „ReCan” и Покрета горана Војводине;
13–15: радионице „Горољуби” за основце у Еко-кутку;
14 сати: предавање „Биљна храна и превенција болести простате” у Амфитеатру;
16.30: квиз о инвазивним врстама „Инвазија знања” за средњошколце у Еко-кутку;
16–22: „Салашарски дан” на Централном платоу, кад ће бити приказана туристичка и гастрономска понуда војвођанских салаша;
19 сати: презентација телевизијског серијала „Салаши за вас” у Амфитеатру.
На сцени „Новосадског пролећа” наступају:
18.30 Дечји хор „Чаробне фрулице”;
19.30 Удружење „Фолклорика”;
20.30 Новосадски поп хор „Радио хор”;
21 сат Војвођански тамбураши.
Малу садницу сибирског лимуна добили смо случајно, пре двадесетак година од пријатеља из Минска, који су дошли као туристи у Ресавску пећину, по којој је наш крај познат, казао је Дејан Димиријевић.
Према његовим речима, осим што се не прска и не мрзне, разликује се по томе што је његов сок двапут јачи него од домаћег лимуна.
С. Милачић
