Сваке суботе од 12 до 19 часова ове радионице у Школи спорта „Спортисимо”, Миленка Грчића 3а, воде драмски педагог и наставница српског језика Марија Трбојевић и мастер и драмски педагог Александра Марковић. Како кажу, кроз радионице се баве методама примењеног позоришта, тј. користе драмске методе у развоју деце. На њима је машта веома важан сегмент, посебно због тога што је, како кажу, у данашњем окружењу деце и виртуелном свету они не проживљавају на прави начин.
– Ми нисмо глумци и ово нису класичне драмске радионице, па не стварамо глумце-звезде него се бавимо здравим развојем деце – прича Марија Трбојевић, и додаје да су драмске игре и вежбе из којих се радионице и састоје деци сигурно окружење у којем се проналазе кроз животне ситуације. – Нама је позориште алат да би деца истражила себе, креативност и све потенцијале које могу да искористе на прави и здрав начин. На тај начин испитују и себе и друге. Стављају се у улоге кроз које знају да су у сигурној зони, да им се ништа лоше неће десити. А, опет, могу да истраже и како они, али и цела група, функционише у датим животним околностима.
Кроз позоришне вежбе, игре и задатке, деца слободно постављају питања и добијају одговоре о животу и свакодневним темама и проблемима. Они се кроз драмски процес оснажују за свакодневицу, уче да прихватају себе, али и друге, не осуђујући различитост. Александра Марковић нам објашњава да је свака радионица другачија те се користе различите методе и технике драмске педагогије.
– Радимо глумачке вежбе, али и вежбе пажње и концентрације, али свака је за себе посебна, и дозвољавамо да деца и сама учествују у конципирању радионица – истиче мастер и драмски педагог Александра Марковић. – Немамо стриктан план и програм него радимо онако како су деца тог дана расположена. Бавили смо се и сценским покретом, дикцијом, драмским глумачким вежбама у којима се деца постављају у различите ситуације и на тај начин вежбају неке обрасце понашања који су друштвено прихватљиви или нису. Или они истражују како би они заправо реаговали у некој непознатој ситуацији које им сада кроз те вежбе постају познате и могу да их препознају у свом реалном животу.
Наше саговорнице истичу да се учесници радионица оспособљавају за здраво функционисање и да се на тај начин формира стабилна личност која је слободна да изрази своје мишљење поштујући друге.
Радионице су, како кажу наше саговорнице, намењене и деци с посебним потребама, која, иако имају потешкоћа у развоју, видно могу да напредују. Једна од њих је и Јована Стевановић, која нам је открила да обожава да долази на радионице јер је кроз њих научила много и о себи и о другима. Њена мама Драгана Стевановић рекла је да је наставница Марија Трбојевић препознала да може да ради с њеном ћерком па јој је изузетно захвална што јој је кроз ове радионице „отворила нека нова врата”.
– То је велики успех за Јовану јер се први пут у окружењу с децом осећа супериорно – наглашава Драгана Стевановић. – Она се увек повлачила, пуштала је друге да причају, климала је главом. Постајала је свесна да није као друга деца, а овде тај осећај нема. Потпуно је равноправна, кући долази с одушевљењем и неким новим знањем о играма и брзалицама. Затечена сам тиме јер су прогнозе лекаре биле доста лошије.
В. Бијелић
