Услуге свратишта намењене су углавном особама без крова над главом или онима који су у озбиљном ризику да то постану, тренутно незапосленима, неспособнима за рад, зависницима од психоактивних супстанци, особама с поремећајем понашања или личности и разним менталним дефицитима...
Према речима социјалне раднице Ане Вујанић, чест узрок доласка људи у Дневни боравак је неприлагођеност из различитих разлога. Неки од њих пате од болести зависности и остали су без имовине, док су други одрасли у систему социјалне заштите, те су им друштвене вештине неразвијене и не могу да се снађу у друштву.
– Корисници услуга свратишта су људи од 18 година па навише – рекла је Ана Вујанић. – Многи старији суграђани не желе други вид социјалне заштите, попут смештаја у Дому за старе или пензионере, па остају код нас. Имамо жену од 80 година, која се осећа способном да живи од социјалне помоћи, као и мајку и ћерку које поседују мали стан, али немају приходе осим социјалне помоћи за радно способне. Међутим, мајка болује од дијабетеса и депресије, а ћерка има прогресивну мишићну дистрофију. Ми им тренутно помажемо да превазиђу кризу, добију помоћ на основу болести, обезбеђујемо им храну и гардеробу.
Осим пружања уточишта, како објашњава саговорница, запослени корисницима помажу да реше грађански статус, како би остварили своја права, били део система, болесни се лечили, а радно способни пронашли посао.
Иако овај дневни боравак, усмерен на људе с ПИО пребивалиштем у Новом Саду, годишње прими око 100 корисника, претпоставља се да је бескућника у нашем граду три пута више. Зими и током екстремних врућина у овом боравку их има највише, а места је мало. Међутим, како сазнајемо, у плану је пресељење на локацију с бољим условима, а до тада све се решава уз договор. Осим просторија у Футошкој 46, угроженима су доступни и контејнери за преноћиште у току зиме, смештени код зграде Центра за социјални рад, те Прихватилиште у Футогу.
– У Прихватилиште тренутно шаљемо човека који не може да хода – рекла је социјална радница. – Он упорно одбија помоћ, па га дуже време убеђујемо. Када га убедимо, покушаћемо да решимо његово здравствено питање и евентуално обезбедимо смештај.
Грујица Младеновић постао је корисник Дневног боравка пре скоро две године, када је остао без имовине. Нема право на инвалидску пензију, јер је радио на црно и без радног је стажа. Социјалну помоћ добија као радно способан и целу је потроши на лекове. Тренутно је у поступку процене радне способности, како би добијао више новца. Понекад од Центра за социјални рад тражи једнократну новчану помоћ.
– Овде сам јер сам сав новац који зарадим давао жени, а она је све потрошила, па сам остао без ичега – рекао је Грујица Младеновић. – Битно ми је једино да имам нешто да поједем, купим лекове и негде преспавам. Ништа ми друго не треба. Уселио сам се у кућу у којој нико не живи. Нико ме не дира, не тера одатле. Проблем је што су ми лекови поскупели, а у току великих врућина падне ми притисак и имам епилептичне нападе. Једном сам се исповређивао.
На срећу, грађани много помажу угроженима. Како сазнајемо у Дневном боравку, сва одећа и обућа њихова је донација. Новосађани редовно прегледају свој ормар и ципеларник и вишак доносе у Боравак.
– Имали смо случај да је једна девојка за свој рођендан замолила пријатеље да јој дају новац, те је за сав тај новац купила зимску обућу и донела је нашим корисницима – рекла је. – Много њих донесе и храну, с тим што ми примамо само оно што је конзервирано или из ресторана, јер смо у обавези да поштујемо извесне санитарне стандарде. Тренутно у сарадњи с директором покушавамо да им обезбедимо и топли оброк. Надам се да ћемо успети.
Текст и фото: Д. Клашња
