И по снегу, киши, на сахранама, у цркви, на славама и свадбама, па чак и кад иде на њиву да ради, увек носи пригодну сукњу. У свом орману држи и чува 200 ношњи које су, додуше, други шили, али их зато с посебном пажњом и љубављу сама одржава.
– Ја пеглам сукње за себе, за село и за певачку групу – каже наша саговорница, и објашњава да за пеглање једне сукње мора да одвоји два и по сата. – Ако пеглам целу гарнитуру, коју чине још кецеља и блуза, онда ми треба три и по сата.
Како каже бака Марија, никад у животу није носила ништа осим сукања јер је тај одевни предмет њена љубав. А како и не би била, кад тврди да су словачке ношње најлепше на свету.
– Наша ношња је најлепша, али не зато што је наша, већ зато што користимо најлепше материјале, лепо шијемо и имамо најлепши вез у Кисачу – стручно објашњава „права” Кисачанка, како за себе каже, и додаје да жене које се баве ношњама умеју да слажу боје и знају да ураде све што је потребно.
Међутим, савремене жене, које су се избориле за еманципацију, не носе такве сукње јер то није одећа пригодна за посао. Разлог томе је и што је потребно издвојити много времена да би се та одећа свакодневно одржавала. Ипак, како се бака Марија хвали, за њу не постоје разлози због којих не би обукла ношњу и отишла чак и на њиву да копа.
– Имам сукње које су посебно сашивене за њиву, од платна – наводи наша саговорница. – Увек сам била на њиви јер волим, мислим да ми је то у крви. Не смета ми сукња, баш напротив, мени није топло у сукњама као мушкарцима у панталонама. Још кад дуне ветар, буде милина! Имала сам ту срећу да сам се добро удала и да су ме муж и свекрва подржавали у томе да увек носим ношње и да се лепо облачим.
Данас бака Марија има једну унуку, али она носи словачке ношње само када су одређени фестивали, мада је као дете волела да носи те раскошне сукње и „позира” пред огледалом.
– Трудим се да на њу пренесем културу и традицију, али кад види да друге девојчице не носе такве сукње, онда не носи ни она – објашњава наша домаћица.
Како се присећа бака Марија Петрик, некада се другачије живело и Кисач је врвео од деце на улицама. Данас је све модернизовано и младе занимају само телефони и компјутери, објашњава она.
– Некад је било више љубави – закључује весела домаћица, која нас је на почетку разговора упозорила на то да „уме да се свађа у кући, али да иначе није добар говорник”.
Текст и фото: Л. Радловачки
