најмирнијих места на новосадском делу Дунава – Шодрош. Искусни пецароши, који цене добру рибу и мирну воду, одавно су „присвојили” то рајско место те се ту увек могу видети њихови чамци и забацивање пецарошког штапа, уз које се чује и понеко „Баш има руку!”, док нешто даље од обале почива много „штица” позабаданих у воду. Све зарад доброг улова, који ћутљиви и стрпљиви пецароши чекају колико год треба, „хране место” и бирају праву варалицу.
– Вијам га већ пола дана, али не знам више који мамац да ставим – пожалио се Бранислав Ковачевић, који је у чамцу у плићаку Шодроша чекао буцова. – Ту је он стално, удара под обалом, ал’ га не мож’ ухватити!
Таман што је риба добро кренула, каже Бранислав, вода се опет подигла, а и трава се качи па варалица не ради како треба. Ипак, он признаје да има и стрпљивијих пецароша од њега, који су имали више среће те је његов „комшија”, усидрен неколико метара поред, имао среће чекајући мелеза. И поред недостатка пецарошке среће за рашњи дан, Бранислав признаје да се не секира јер на Шодрош долази пре свега да се одмори.
Уз миран Дунав, чију површину „поквари” тек понека риба замахом репа или скок жабе при обали, то место красе и вилини коњици, чапље, свраке, галебови, али и бујно зеленило с друге стране обале. У тишини уживају и ретки купачи и они који су дошли да „ухвате боју”, док хармонију Шодроша ремети само разбацано смеће, које квари слику и на већини осталих алтенативних градских плажа.
– Морам да се пожалим да је и на Бећарцу, од ове године, откако ту долазе неки некултурни људи, прљаво као никад – каже за своју вољену плажу наша суграђанка Наташа Пашћан, која ту долази читав живот. – Родила сам се ту близу и цео живот само на Бећарац и долазим.
Та незванична „псећа плажа” међу омиљенима је многим Новосађанима управо због могућности да на купање и спас од летње жеге доведу и своје четвороножне пријатеље. Тако је тамо могло да се види неколико видно срећних паса, међу којима је био и један ретривер жељан купања, али и три јазавичара наше саговорице, које је усвојила с улице. Како каже, прљавштину на плажу не наноси Дунав или љубимци и њихови власници, који воде рачуна и чисте за својим животињама, јер ту долазе свакодневно.
– Бећарац сматрам својом плажом, толико га волим. Сваки дан долазимо, чак и зими смо ту, кад не пада киша – поносно закључује наша саговорница.
Д. Ристић
Човек окренут природи
Сви који лето прводе на Официрцу морали су до сада упознати и незваничног чувара те плаже Тита Марковића, који се труди да склони смеће које други остављају, чува свој мир и свој Официрац. – Имам само две руке, али, када би више људи тако размишљало, свет би нам био чист – каже Тито смирено. – Мој живот је игра, а у мојој игри нико не може да ме победи.
