Својеврсни јубилеј постао је још једна инспирација Удружењу грађана „Ново културно насеље“, које позива све који ту живе или којима је тај крај на било који начин оставио значајан печат и траг у животу, да у писаној речи изразе своја сећања и емоције, уз фотографије, јер све ће бити део будуће монографије „Пола века Новог насеља“.
„Пола века није мало, зато смо сви ту да направимо најбољи документ, уyбеник, публикацију и споменар на свету, о најлепшем делу свих градова свих светова“ – више је него јасан позив на „Фејсбук“ страници „Ново културно насеље“. Сви имају могућност да, путем линка bit.ly/PolaVekanN, одговоре на питање и при томе не буду шкрти на речима, те и на тај начин постану, како је наглашено, део „Прве половине века новог Насеља“, уз напомену да „у наслову није случајно стављено мало „н” у речи „ново“ као ни велико „Н” у речи насеље“.
– Идеја за монографију потекла је од самог дела града који сви толико волимо, нашег рада у њему и за њега – истиче књижевник и један од чланова „Новог културног насеља“ Синиша Туцић. – До данас смо организовали низ манифестација, бројне едукативне програме, хуманитарне акције, акције чишћења и улепшавања... Након много заједничког рада свих генерација, закључили смо да сви имамо различите успомене, сећања, да нас веже заједничка љубав према Новом насељу, као и жеља да Ново насеље добије културни центар. Први корак у том правцу била је публикација „На путу до културног центра“ пре две године. Након тога, закључили смо да је потребно наставити у истом смеру и урадити свеобухватну монографију Новог насеља јер наш део Новог Сада и његова историја заиста заслужују један такав документ.
Монографија „Прва половина века Новог насеља“ биће састављена из два дела. У првом делу биће објављени стручни текстови о историјату Новог насеља, архтектури, хортикултури, социолошке анализе и есеји. Други део монографије чиниће такозвана лична сећања, како оних који живе или су део свог живота провели на Новом насељу, тако и свих који имају да кажу нешто о том крају.
– Много је неиспричаних урбаних легенди везаних за овај део града, који има свој специфичан начин живота, начине комуникације међу комшијама, дружења, места на којима су се окупљала деца, дружила омладина, млади и стари, проведећи своје слободно време – потврђује Туцић. – Свако ко је бар део живота провео на Новом насељу, сећа се дворишта у блоковима зграда у којима нема саобраћаја, атомских склоништа, дворишта обданишта, Правца, Шонсија, Јамајке, Шаренграда, клупица... Један део монографије садржаће потписане текстове аутора који ће писати о наведеним темама. Још нисмо дошли до коначне форме дела посвећеног урбаној митологији, али сигурно ћемо кроз лична сећања на најбољи могући начин представити Ново насеље.
Због чињенице да су се на том простору различите генерације брзо сложиле и, уз помоћ Удружења „Ново културно насеље“, учиниле велики број позитивних ствари, а сада су на путу настанка дела које ће бити ризница живота становника Новог насеља кроз деценије, стиче се утисак да је време стало. Ипак...
Свој допринос настанку монографије може пружити свако путем „Фејсбука“ или „Инстаграм“ профила „Ново културно насеље“, као и имејл-адресе novokulturnonaselje@gmail.com.
- Једва чекамо ваше поруке и успомене – поручује Синиша Туцић. – Вест о настанку монографије „Пола века Новог насеља“ наишла је на позитиване реакције. Људи су понудили своје фотографије, поделили своје приче о Насељу и посебно охрабрује чињеница да су заинтересовани припадници млађих генерација. Такође, успоставили смо контакте с познатим Новосађанима, који својим причама везаним за Ново насеље желе да допринесу заједничкој књизи.
– Током пола века сведоци смо великих технолошких промена на планетарном нивоу – каже Туцић. – Некада смо имали два програма телевизије, које смо гледали преко црно-белих телевизора, па је догађај био када породица купи телевизор у боји, а данас нове генерације типкају по телефонима и фактички живе на интернету. У складу с тим, деца се данас другачије играју. Генерација којој готово сви чланови нашег удружења припадају и која је одрастала на Новом насељу, висила је у дворишту обданишта, двориштима иза зграде, на Правцу и војном полигону. Старији су окопавали баште на крају Новог насеља и према Ветернику. Данас су места за играње другачија. Има знатно више љуљашки и клацкалица, спортских терена и нема много играња у двориштима иза зграде. На простору некашњих башти изграђене су зграде и пословни објекти, а некадашњи Правац, на којем смо играли фудбал и yогирали, данас је прометна саобраћајница – Булевар војводе Степе. Ипак, Ново насеље је и даље саобраћајно можда најбезбеднији део Новог Сада јер је паметно архитектонски осмишљено.
Међутим, време се у одређеним вредностима овде никад није променило.
– На Новом насељу се још увек једни другима јављамо, присност међу комшијама је сачувана, нико никоме не смета и једни друге не гушимо. Свако има простор за сопствену слободу и индивидуалност. Ново насеље заувек остаје у срцу и због успомена које живе вечно, а које ћемо обухватити баш у овој монографији – закључује Синиша Туцић.
Б. Павковић
