На свечаном отварању наступио је виолиниста Стефан Миленковић, приређујући прави спектакл свим посетиоцима, па и онима који нису мештани Степановићева, већ су дошли из околних села и из града.
– Ми смо чак поставили видео бим и четрдесетак столица напоље, на плато испред КС, баш јер смо чули да је потражња велика и на крају је све било пуно – сумирала је феноменалне утиске координаторка КС Милана Марчетић.
Како каже, на дан отварања се један брачни пар шетао испред станице неколико сати пре почетка догађаја, те им је она пришла као координаторка да сазна о чему се ради, а они су заправо поранили да би себи обезбедили што боља места и да би обишли село, укључујући и кућу Милунке Савић.
– Нас је одушевило то да неко из Новог Сада, ко има доступан широк и квалитетан садржај, долази у Степановићево, јер сам мислила да није могуће да се то деси. Сигурно је један од разлога управо то што је садржај бесплатан – каже наша саговорница.
Том приликом одржана је и приредба коју су основци из ОШ „Алекса Шантић” припремали током целе претходне године, а која је изазвала и сузе и смех међу публиком. С обзиром да се због иградње пруге проширила заједница кинеске популације у Степановићеву, одржан је и догађај у част њихове културе на ком је наступао цитраш, Кинез.
Редовно се у овој КС одржавају и бесплатни часови балета за децу узраста од пет до 14 година, односно за млађу и старију групу, а држи их управо домаћица станице, иначе и балерина.
– Свака културна станица у нашој мрежи има нешто по чему је специфична, а наша специфичност је то да имамо балетску салу. Интересовање је велико, а долазе нам и из Змајева и Кисача, имамо већ 22 уписане девојчице – говори Милана Марчетић, додајући да балетску салу деле са секцијом фолклора из ОШ „Алекса Шантић”, којима тај простор истински значи. – Они имају своје дане фолклора сваке године у децембру, који су се иначе одржавали у хали у школи, али ове године ће бити овде.
Идеја је, такође, да простор, који тренутно представља магацин, буде преображен у гардеробер за ношње и реквизите за секцију фолклора, а да зидови буду украшени њиховим пехарима и похвалама, како би и они имали „нешто своје”.
Међутим, за уређивање простора чека се ребаланс буyета почетком наредне године, с обзиром да је, по речима наше саговорнице, највећи део овогодишњег буyета потрошен управо на столице у великој сали, које могу да буду и размонтиране, те да остане сасвим празан простор, погодан за разне врсте журки и наступа.
– Столице су стварно биле скупе по пројекту, али смо хтели да имамо квалитет. Оно што планирамо од наредног буџета јесте велика завеса на бини, осветљење, с обзиром да ово што имамо није довољно и да се канцеларије на спрату опреме – казује саговорница непресушних идеја, додајући да мисли да ће се приватно отворити и кафе-кухиња. – Једноставно, деси се нека представа и као да после ње имате потребу негде да седнете да размените утиске, а овде нема ресторана и кафића.
Што се тиче одржавања објекта, као једна у мрежи станица, функционишу тако што их асистенти и спремачице обилазе по потреби. А што се тиче администрације, нема потребе да неко долази сваки дан пошто је Милана Марчетић ту, а нада се да ће од наредног буyета моћи да упосле једну спремачицу само за њихову станицу, као неку врсту појачања које је потребно.
Н. Шолаја
