Емилија Павков, једна од кандидаткиња на Конкурсу за најлепшу башту и терасу, који је, између осталих, организовао и наш лист, открила нам је да раније није имала великих афинитета што се тиче гајења цвећа, иако је гледала маму како се бави цвећем, јер је одрастала у кући, окружена природом .– Увек сам сматрала да је то терет и оптерећење, иако је мајка говорила супротно – да је изузетно опуштајуће и умирујуће, и да је то испуњава – каже Емилија. – Тек сада, када сам и ја дошла у неке године, у ствари видим да је била у праву.
Наша саговорница каже да је пре десетак година, када је ступила у брак и када су се муж и она скућили, односно добили простор који је само њихов, имала жељу да у свој посебни кутак пренесе део те традиције, јер су обоје одрастали у кући, у ширини, природи и зеленилу. Стога су заједнички осмишљавали изглед и структуру простора.
– Имали смо визију да све буде уређено више у класичном смислу него модерном, али пре свега смо желели да направимо пријатан амбијент у којем бисмо уживали – прича Емилија. – Стога смо заврнули рукаве и заиста успели да остваримо наше снове, а посебно срећнима чини нас то што имамо много сунца јер га ми сви веома волимо. Постала нам је некако традиција да муж и ја суботом ујутру седнемо на терасу, пијемо кафу и уживамо док деца спавају. У овом стану смо шест година па сам свако лето испробавала врсте које су најотпорније за наше услове, јер имамо директно сунчево светло цео дан. Сваке сезоне нешто мењамо, а тренутно најчешће гајим винке и петоније, оне најбоље подносе дате услове. На тераси имам и неколико саксија мушкатли, неколико пелцера које сам донела од маме, а гајим и неколико кактуса који су врло мали.
Како каже, врста аукуба није љубитељ директног сунца, шатирана је и чим се изнесе, побели. Али наша суграђанка је нашла право место за њу, поставивши је у сеновити део терасе, те сада листа и даје посебну ноту лепоте. Такође, када год путују негде ван града, донесу неки пелцер, па се тако прошле године бугенвилија из Грчке уселила у терасу Павкових и одлично се снашла међу домаћим комшијама.
– Њој је иначе потребно доста сунца, али ове године га није било, пало је много кише, али се надамо да ће до краја лета ипак приказати неки цвет – рекла је наша саговорница. – Терасу красе и две тујице, које су током зиме напољу и опстају, тако да нам је тераса током целе године жива, што нам веома прија јер смо и ми током целе године напољу, био снег или киша. Зими нам чак и Деда Мраз улази преко терасе, толико му се свиђа. Мало нам је проблем шта ћемо с цвећем када негде отпутујемо, али углавном ми сваке године опстане док смо одсутни. Унесем га унутра, добро залијем, ролетне спустим допола и затворимо прозоре, тако да успе да се одржи.
Емилија се сваки дан посвети свом цвећу ујутру и увече. Полако, док још сунце није прешло на ту страну, воли да га залије пре посла, осмотри да ли је неко пустило још покоји цвет, или се можда преко ноћи појавио осушени део који треба скинути. Увече, када деца легну, такође му посвети мало пажње јер је то смирује пред спавање.
– Мали је простор, али сви који дођу код нас кажу да им се тераса много допада јер је уређена са стилом и укусом, без претеривања, и сви углавном желе да седе и пију кафу баш ту – каже за крај наша саговорница, и додаје да на другој, мањој тераси, гаје и чери-парадајз јер га ћерка Наталија много воли. Такође су посејани влашац и неке друге зачинске врсте које су Емилији при руци увек када нешто кува.
Текст и фото: И. Бакмаз
АКЦИЈА „ДНЕВНИКА”, „НОВОСАДСКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ” И „КОЛОР ПРЕС ГРУПЕ”
