То су стихови песме коју ових дана уче малишани у Свратишту за децу и младе, а уз које су и нас дочекали током прошлонедељне посете. У школи учимо и песму „Тихо, тихо пада...”, хвале нам се мали другари, који сваког дана од 8 до 20.30 часова добију три оброка, прилику да се окупају, играју, ураде домаћи и утопле током хладних јесењих и зимских дана.
– Ми у Свратишту радимо домаћи када га имамо, вежбамо, учимо разне игре и песмице, играмо се – каже једна девојчица, наводећи да јој је најтежа математика, односно сабирање, које је, чини се, брзо савладала с лего коцкама. Јер, три коцке када се саберу са још четири, онда буде седам коцки. – Редовна сам у школи. Некад ми је мрско да идем, али идем. Важно је да учимо да бисмо све знали.
Током зиме у Свратиште долази много више деце него лети, више од 50 њих, а и дуже се задржавају. У току су припреме за новогодишњу приредбу и дочек Деда Мраза, а да би се њихов труд наградио, Свратиште им поново припрема пакетиће уз помоћ донација грађана и фирми.
– Зимска одећа и обућа, јакне, рукавице, капе, све је оно што нам је за овај период најпотребније – прича координаторка Батрнек Антонић. – Ако неко има могућности да купи играчку, било би од велике користи јер ми, увек кад неко пита како могу да помогну, сугеришемо да је боље да сами нешто купе него да нам нуде новац. Приредба ће бити 30. децембра и том приликом ћемо им делити пакетиће и надамо се да ћемо и ове године успети да направимо такве пакетиће да свако дете добије макар једну нову играчку и један нов комад одеће.
И једно од правила Свратишта је да, током наставе, деца не смеју да буду у тим просторијама, већ у школи. То је, како нам је координаторка Далиборка Батрнек Антонић објаснила, једини начин на који шаљу поруку деци да је школа најважнија.
– Од ове школске године имамо и сарадњу са ШОСО „Милан Петровић”, у оквиру које 14 старије деце, која су некада ишла у школу, поново похађа наставу – каже Далиборка. – Већина деце је стварно редовна, и то је велико признање пре свега тим наставницима, који су успели да их заинтересују. Деце кажу да им се овде школа допада, нису најгори, најглупљи, добијају и супер оцене, сви се добро осећају. Мислим да се та идеја да се школа доведе у установу, као и та сарадња између образовног и социјалног система, стварно показала као право решење.
Л. Радловачки
Дневник/Радивој Хаџић
