Највише их је, нешто више од две стотине, у двама хотелима, „Дунаву“ с две звездице и „Президенту“ с пет, те објекту Покрета горана Војводине, који спада у хостеле. Остатак је у различитим типовима смештаја, као што су апартмани, собе, сеоска туристичка домаћинства, којих је из године у годину све више, што потврђује и случај троје власника некретнина у Карловцима који су у поступку категоризације смештаја.
По речима аналитичарке за промоцију туристичке понуде у карловачкој Туристичкој организацији (ТООСК) Александре Нешић, до 1. јула ове године, када је ступио на снагу нови Закон о угоститељству, сви пружаоци смештаја у домаћој радиности били су у обавези да обављају ту делатност преко посредника, а то значи да су морали да склопе уговор с туристичком организацијом или агенцијом и преко њих наплаћују услуге смештаја. Сада им је остављена могућност да наставе тако или да самостално наплаћују смештај издавањем блок-рачуна и сами, према томе како је законодавац то одредио, паушално плаћају боравишну таксу и порез. Неки су искористили нове могућности које им закон пружа, док је један број наставио да послује уз посредовање ТООСК-а.
– Туристи код нас могу добити све информације о смештају – каже Александра Нешић, и додаје да подаци о томе постоје и на сајту Туристичке организације. – Власници, поготово они млађи, оглашавају смештај преко интернета и друштвених мрежа и на тај начин долазе до гостију. По досадашњем искуству, туристи смештај бирају највише на основу локације и цене. Углавном се опредељују за лежајеве у центру Карловаца, али доста њих тражи и смештај у природи.
Највећи број лежајава у домаћој радиности налази се у ужем и ширем центру Карловаца, али има оних који су изван насељеног дела места. Седмогодишњим искуством у том послу може се похвалити Ивана Савић, власница смештаја под називом „Собе Гајић“. Реч је о власници која и даље послује преко Туристичке организације, преко које се и оглашава, али значајан удео у томе има и интернет.
– Највећи број наших гостију су странци, око 70 одсто – каже Ивана Савић, и напомиње да домаћи туристи могу боравити у њеном смештају уз коришћење ваучера. – То су људи који заобилазе велике градове, траже мирна места, а у Карловцима имају шта и да виде. У последње време бројни су Кинези, Руси, Пољаци, Белгијанци, некада су предњачили Италијани, Французи, Аустријанци. Свима њима интересантан је наш смештај јер је мали и рустичан. Имамо госте који годинама долазе. Као домаћини трудимо се да их почастимо храном и пићем карактеристичним за наше подручје, попут ајвара, yема, ракије, сока од зове и бундеваре. Сок од зове и бундевара су нешто пред чим нико не остаје равнодушан, чак и наши земљаци који живе у иностранству, јер их подсећају на детињство.
Ивана Савић напомиње да су некад мај и септембар били ударни месеци што се тиче ноћења гостију, а да сада може да се каже да их има у континуитету од јуна до септембра.
Ситуација је слична и када је реч о хотелском смештају. Менаyер хотела „Дунав“ Боса Перић каже да је највећа попуњеност смештајних капацитета од априла до октобра и да је однос домаћих и страних гостију пођеднак. Од странаца највише је Словенаца и Пољака, који у транзиту до мора преноће у Карловцима. Бројни су и бициклисти из Западне Европе, који у Карловцима направе паузу. Гостију има највише када се одржавају разноврсни семинари и конгреси у хотелу, попут саминара неуролога и хомеопатије. Исти случај је када се организују велике прославе и венчања.
На видику нови хотел?
Председник карловачке општине Ненад Миленковић каже да је локална самоуправа на корак од успостављања договора с мађарским инвеститором заинтересованим за градњу хотела у Сремским Карловцима. Потенцијална локација будућег хотела, по његовим речима, била би прекопута комплекса станова за избеглице, која је, како каже, планом детаљне регулације дефинисана као зона туризма и угоститељства.
– Парцеле су у приватном власништву и требало би у наредном периоду, а то је у року од десетак дана, да будући инвеститор обави разговор с власницима и покрене откуп парцела – каже Миленковић. – Локална самоуправа је у разговору с потенцијалним инвеститором дошла до података да се размишља о хотелу који би имао између 40 и 50 соба и четири до пет апартмана са спа центром и великим рестораном. Сигуран сам у то да би Карловци тим потезом могли постати тачка која неће бити само транзитна када је у питању туризам, него место у којем туристи могу да пронађу интерес и остану дуже од неколико сати.
Манфестације попут јесење „Карловачке бербе грожђа“ и пролећне Књижевне олимпијаде која се одржава у Карловачкој гимназији су прилике када се у Карловцима тражи кревет више, и у хотелима и у домаћој радиности, што намеће питање да ли је потребно повећање смештајних капацитета. Нека мишљења су да то зависи од тога у којем смеру се жели развијати туризам и да, ако је то ђачки, онда свакако треба. Насупрот томе, постоје и они који сматрају да је изградња туристичких објеката хотелског типа потребна и да би то повећало и број туриста.
