Стотинак кампера од седам до 17 година из 11 земаља Европе и из Србије уживали су у спортским и образовним програмима, учили су о српској култури и језику, обилазили су Нови Сад, Футог и околину и свакодневно учествовали у активностима на школској економији. Све то, зачинили су квалитетним дружењем.
"То је једна од најважнијих спона деце из матице и дијаспоре - да се упознају и друже у приликама каква је и овај камп", објашњава професорка допунске српске школе у источној Француској Снежана Милетић, која је са колегиницом из Париза у Футог довела шесторо ученика. "Камп је сјајан, имали смо веома згуснут и напоран распоред, али и прелеп. Деца су за седам дана много тога видела и битно нам је и да људи у дијаспори чују и виде шта се све овде дешава и да у наредним годинама буде што више ђака на допунским српским школама, али и у оваквим камповима".
Фото: Ф. Бакић
По њеним речима, у Француској, која је једна од највећих европских земаља, са огромним бројем становника који су пореклом из Србије, одзив деце у српске допунске школе је, ипак, недовољан. У Париском региону, области Лиона, Стразбура, Нансија и у појасу источне Француске, у коме она ради, укупно има тек око 600 ученика. Ипак, управо област око немачко-швајцарске границе, односно градић Белфор, центар је најмањег департмана у Француској, али, како каже Снежана, пођеднако важног, нарочито за Србе. Наиме, управо Нови Сад и Нови Београд имају добру културно-просветну сарадњу са Белфором, која се огледа у размени ђака током читаве школске године. Наша саговорница је у камп повела ученике који су били најактивнији, спортски и креативно, у српској школи. Међу њима је и Милица, која има осам и по година, а са шест је отишла у Француску.
Од кроса до кампа
Камп је део дугогодишњег “Кроса РТС-а”, који је настао 1991. године у Сремској Митровици, да би временом прерастао у велику атлетску манифестацију у земљи, али и дијаспори. У Кампу је боравило 13 екипа из Финске, Норвешке, Данске, Италије, Француске, Румуније, Грчке, а Пољоприврена школа са домом ученика у Футогу изабрана је због жеље организатора да након пет година, домаћин поново буде војвођански град.
"Лепше је живети у Србији "каже Милица. "Овде сам се родила и имам добре другаре и добро причам језик. У Француској је мало теже уклопити се. У кампу је било веома лепо, дружили смо се, играли и сваки дан смо ишли на неке активности, а и победила сам у трчању! Најзабавније ми је било кад смо обишли дворац Дунђерски. Музли смо и краве! Било је и неко теле које има само десет дана и хранили смо га млеком".
Миличина најбоља другарица у кампу је шестогодишња Олга из Италије, пореклом из Крагујевца. Њој су животиње са школске економије остале у најлепшем сећању, те нам је са уживањем испричала како је њена сестра Сара добила прилику да вакцинише теле, док га је “нека тета држала”. Анђела из Ротердама је пуна утисака с обиласка Новог Сада, али и због великих врућина у нашем граду, на шта, каже, није навикла, јер је код куће хладније и кишовито време. Међу онима који су на врућине дефинитво навикли били су и кампери који су дошли из неколико градова у Србији.
Фото: Ф. Бакић
Међу њима била је и четрнаестогодишња Силвија из Ћуприје, која је дошла са клубом “Атлетичар”. Њј је било интересантно да упознаје децу која живе у иностранству и да са њима пореди живот “код нас” и “код њих”. Поред тога, највише је уживала у радионици “Дан на селу”, где су тимарили коње, учили о здравој исхрани и пољопривреди. Десетогодишњак из Ћуприје, Лазар, победио је на кросу кампа, а поред тога, највише му се свидело када су обилазили Нови Сад и Тврђаву, али и дружење, па је стекао добре другаре из Норвешке, Босне и Хрватске.
"Летњи камп је обележила сјајна позитивна енергија, дружење, излети и упознавање града и околине, доста креативних радионица, физичка активност, промовисање спорта и неговање спорстког духа код деце, али и код одраслих, наравно ", закључила је професорка разредне наставе из Италије Ивана Марјановић. " У Новом Саду сам била већ неколико пута, али први пут боравим у Футогу. Школа је прелепа, као и читав амбијент. Допада ми се окружење, у коме деца имају доста простора за игру и ваннаставне активности, а особље је било веома љубзно и учинили су нам боравак лепшим".
Д. Ристић
